Прва руска салата појавила се око 1860. године у кухињи кувара белгијског порекла по имену Лусијен Оливије, главног кувара “Ермитажа”, једног од најпопуларнијих ресторана у Москви.
Није дуго требало да ова салата опчини Русе, а потом и цео свет.
Тачан рецепт био је Луцијенова строго чувана тајна, али се поуздано зна да је у њој било меса тетреба, говеђег језика, кавијара, зелене салате, јастоговог репа, капара и димљене пачетине. Наравно, и име је заправо добила по њему – Оливијеова салата.
Уз то, оригинални рецепт састојао се и од оригиналног Лусијеновог мајонеза, у који је ишло француско бело вино, сенф, маслиново уље из Провансе уз наравно, пар скривених састојака.
Састојци су, као и увек код врхунских кувара, били ретки, скупи и тешки за припрему, а први рецепт ове салате објављен је марта 1894. године у руском часопису “Наша храна”, и овако је гласио:
два кромпира
један мали краставац (или велики корнишон)
3-4 листа зелене салате
кувани јастог
1/4 шоље пихтија исецканих на коцкице
1 кафена кашичица капара
3-5 маслина
и једна и по супена кашика прелива мајонеза
салата
Фото: Пиxабаy.цом
Врло екстравагантно, зар не?
Састојци који су били ретки и скупи су, како је салата постајала све популарнија међу обичним народом, постепено замењивани јефтинијом и доступнијом храном.
Након што је салата изашла изван граница Совјетског савеза и други народи су рецепт прилагодили својој кухињи. У салату је додата шаргарепа (што руски кувари и данас сматрају “неопростивим грехом”), понегде кукуруз, а уместо меса рака појавило се пилеће бело месо, а касније и шунка.
Данас и Руси праве “нашу”, савремену верзију са куваним поврћем и шунком или пилетином и поред Русије, изузетно је популарна на Балкану.
Крстарица.рс
