Početna » ДАН ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ Екстремна врућина у Србији и широм света – Црвени крст Србије и УСАИД о растућим температурама и шта можемо у вези са тим

ДАН ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ Екстремна врућина у Србији и широм света – Црвени крст Србије и УСАИД о растућим температурама и шта можемо у вези са тим

КРАЈЕМ марта 2024. године, Америчка агенција за међународни развој (УСАИД) и Међународна федерација друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца (ИФРЦ) биле су домаћини прве Светске конференције о екстремним температурама која је окупила светске лидере и активисте како би се разговарало о решењима и стратегијама за заштиту локалних заједница и радника од екстремне врућине. Овде у Србији, УСАИД и Црвени крст Србије екстремну врућину схватају озбиљно.

Екстремна врућина је све већа претња у Србији и широм света. Прошла, 2023. је била најтоплија година од кад се врше мерења, што се поклопило и са тропским таласима на скоро сваком континенту. Десет најтоплијих година су се све нашле у претходној деценији (2014-2023), а научници очекују да ће температуре наставити да расту. Периоди екстремне врућине све су чешћи и интензивнији, што доводи до већег броја смртних исхода и чешћих несрећа изазваних климатским променама, као што су суше и пожари.



Према подацима Министарства за заштиту животне средине, од 2000. године материјална штета настала услед екстремних временских догађаја у Србији процењена је на најмање 6,8 милијарди евра, од чега су суше и високе температуре одговорне за више од 70 одсто те процењене штете.

Пројекције климатских промена сугеришу да се Србија и Западни Балкан суочавају са великом вероватноћом даљег пораста температуре, заједно са чешћим и дужим периодима суше и пожара.

Излагање високим температурама може изазвати здравствене проблеме. У циљу заштите најрањивијих група, а то су деца до 5 година и старије особе, Црвени крст Србије препоручује следеће мере.


 

Генерални савети: не излагати се прекомерном сунцу, посебно у периоду од 10 до 17 часова, расхлађивати просторије у којима се борави, уносити доста течности, не прескакати оброке, одржавати редован контакт са породицом, пријатељима, комшијама, не претопљавати се, избегавати физичке напоре.

Савети за децу: Новорођенчад и одојчад су у значајном ризику од излагања прекомерној топлоти. Најзначајнији савет који можемо да дамо је да децу никако не остављате у колима. Чак и краће задржавање у аутомобилу може бити ризик по децу током топлих дана. Температура тела детета расте три до пет пута брже него код одраслих. У возилу температура ваздуха може да за само 10 минута порасте за чак 20 степени. Никада не остављајте дете у возилу без надзора — чак и ако су прозори делимично отворени или мотор ради, а клима-уређај је укључен.

Савети за старије особе: Током топлотног таласа, у периоду од 10 до 17 часова, старије особе не би смеле да се излажу сунцу, посебно старији хронични или срчани болесници и оболели од дијабетеса. Уколико старија особа мора да изађе из куће, препорука је да то уради у јутарњим или вечерњим часовима. Уколико се ради о старијој особи чије кретање је отежано, неопходно је проветравање просторије у којој старија особа борави, подешавање рада клима-уређаја (разлика у температури између спољне средине и просторије не би требало да буде већа од 7 до 10 °C). Препоручује се узимање до 2 литра воде дневно (тј. 8 чаша негазиране воде), избегавање изузетно хладних напитака, који могу изазвати грчеве. Важно је консултовати се са лекаром око уноса течности уколико особа користи лекове за задржавање течности. Главобоља, мучнина и вртоглавица знак су за узбуну када се треба хитно јавити лекару или најближој хитној помоћи. Чланови породице, рођаци, пријатељи, комшије, волонтери у време летњих врућина требало би чешће да контактирају старију особу, минимално два пута дневно.

Осим основне здравствене и инфраструктурне заштите од климатских промена, неопходно је радити на едукативнимн и информативним аспектима заштите и прилагођавању климатским променама. То се пре свега односи на примену мера енергетске ефикасности у различитим секторима и на различите начине, као и промену укорењених лоших навика које директно доприносе погоршању климатских промена.

Прихватајући чињеницу да гасови стаклене баште које човек емитује у атмосферу настојањем да се зими загреје а лети расхлади такође доприносе глобалном загревању, УСАИД-ов пројекат Боља енергија сарађује са градским топланама и Министарством рударства и енергетике како би градови били енергетски ефикаснији, како би се грађани информисали о паметним начинима уштеде енергије и како би се више енергије из обновљивих извора – као што је соларна – унело у енергетки микс у Србији. Пројекат такође пилотира програме у сарадњи са општинама како би се показало да чак и скромна улагања у топлотну изолацију зграда могу да се исплате за само неколико година и то у виду нижих рачуна за енергенте. Док са једне стране изолација утопљава зграду током зиме и доприноси смањењу трошкова за утрошак енергената, такође доприноси споријем загревању лети. Анализе показују да изолација зграда и замена прозора смањују количину потребне енергије за хлађење за око 30 одсто.



You may also like

Портал Паланка данас је први регистровани веб портал ове врсте у нашем граду. Настао је почетком 2014 године као потреба за праћењем вести на један нов и савремен начин….

Последнје вести

@2024 – Сва права задржана – Паланка данас. Дизајн и израда сајта:  Konncept