Српска православна црква и њени верници данас прослављају Светог Ћирила и Методија, празник који је у црквеном календару обележен црвеним словом.
Постоји једно важно правило којег се придржавају сви верници – На дан Светог Ћирила и Методија сви послови се одлажу.Обичаји налажу да све послове по кући треба да оставите за други дан, јер се на овај празник не пере, не шије, нити се раде било какви тежи послови. Народна веровања кажу и да је добро да на данашњи дан деца и студенти читају књиге, како би добро учили током целе године. Ово је дан када се празнује и када је неопходно отићи у цркву и упалити свећу.
Наиме, Ћирило и Методије су били грчка браћа из Солуна, који су ширили писменост и хришћанство међу неписменим Словенима у Великоморавској кнежевини и Панонији.
Својим радом они су помагали културни напредак Словена због чега су остали упамћени као „словенски апостоли“.
Преводом литургијских и библијских књига, Ћирило и Методије су ударили темеље словенској писмености. Њихови ученици Климент и Наум су саставили писмо Ћирилицу.
Код Руса, Украјинаца, Бугара, Македонаца, Словака и Чеха дан светих Ћирила и Методија је културни Дан словенске писмености и културе.
Старији брат Методије провео је као официр десет година међу Словенима (македонским) и тако научио словенски језик.
По повратку у Грчку замонашио се, а мало после тога придружио му се и млађи брат Ћирило (Константин). Када је хазарски цар Каган тражио од цара Михаила проповеднике хришћанства, цар му је послао браћу Ћирила и Методија. Они су убедили прво Кагана, а затим и много народа превели у хришћанство. По повратку у Цариград саставили су словенску азбуку од 38 слова и почели да преводе црквене књиге са грчког на словенски.
На позив кнеза Растислава отишли су у Моравију да шире Христову веру, а умножене црквене књиге поделили су свештеницима да уче омладину. Византијски мисионари отишли су и у Србију, која је хришћанство прихватила у другој половини ИX века, око 867-874. године.
Његово дело наставили су његови ученици са Светим Климентом као епископом на челу. Прешли су Дунав и стигли на југ, у Македонију (Охрид) и ту продужили започети посао браће Ћирила и Методија. Називају се још и равноапостолним светитељима.
