Данас је Аврамијевдан, крсна слава у Срба која се углавном прославља на подручју Доњег Подриња, западно од Дрине, породице које славе овог свеца, највише су заступљене у околини Шековића, Сребренице, Власенице, Зворника о Бијељине.
Више породица које славе ову славу бележи се и у ваљевској Колубари.
Свети Аврамије Затворник, празник је расуђиваљња, на овај дан каже се да вера ублажава оштрину сваког страдања.
Свети Аврамије је потекао из хришћанске породице па је од малена развио љубав према Богу. Родитељи су га оженили под присилом али после седам година он остави жену и оде за живи самачким животом. Када су му родитељи преминули, он је сав иметак поделио сиромашнима. Наставио је да живи далеко од људи и, према предању, само два пута је изашао пред људе.
Први пут, било је то када је постављен за свештеника у једном селу где је саградио цркву. Међутим, после неког времена људи га протераше из села у које се много пута враћао иако су га тукли и гађали камењем. После неког времена, он успе да им отвори очи у вери у Бога.
Други његов излазак међу људе беше да спасе своју заблуделу нећаку Марију. Вратио ју је на прави пут и поново наставио свој пређашњи подвиг у самоћи, али више никад није изашао међу свет.
Св. Аврамије пружа прекрасан пример истрајности у трпљењу.
Вера је једина светлост трпљењу, јер трпљење само по себи представља неподносиви мрак.
Вера је сјајна звезда у томе мраку; вера ублажава оштрину страдања; она подржава на својим крилима сву тежину трпљења.
Иначе, осамдесетих година 19. века је на целокупној територији Дабробосанске митрополије (Босна без Зворничко – Тузланске епархије на североистоку) ову крсну славу славило само 38 породица. Чак 35 од овог броја (92%) живело је у околини Сребренице (област Осат) и Власенице, у источној Босни. Несумњиво је баш то подручје, заједно са зворничким крајем, матица, из које се већина породица које славе св. Аврамија ширила по Босни, Србији и по другим областима.
