Мала Госпојина је у црквеном календару обележена црвеним словом, због чега се убраја међу највеће празнике.
Верује се и да биље, које се убере између Велике и Мале Госпојине, има посебна лековита дејства, као и да јаја из тог периода могу целе године остати свежа, те да ће пилићи који се тада излегу бити добре коке носиље.
Дар божији
Мала Госпојина или рођење пресвете Богородице слави рођење Богородице Марије.
Према предању, Јоаким и Ана нису имали деце, па су се непрекидно молили богу да их обрадује.
Када им је бог испунио молитве, ћерки су дали име Марија што значи висока или господарећа. Ана се заветовала да дете које буде родила, мушко или женско, посвети Господу Богу да му служи целог века.
Марија је одведена у храм када је имала три године, како се Богу и заветовала њена мајка Ана. Са 14 година Марија се вратила у Назарет где јој је, према предању, саопштена благовест архангела Гаврила да ће родити Сина Божијег.
Сцена Рођења Богородице са Светом Аном у постељи и новорођеном Маријом у колевци обавезан је мотив православних икона и средњовековних манастирских фресака.
Највећи српски средњовековни задужбинар краљ Милутин посветио је Богородичиним родитељима цркву у комплексу студеничког манастира.
Малој Госпојини посебно се радују млади који би требало да походе светиње.
У народу се овај празник слави и уз живописне обичаје, посебно посвећене рађању. Неке породице у свечаном руху, иако не славе и не иду на славу, више дана проводе у празничном расположењу, посебно у крајевима где се одржавају малогоспојински вашари.
Верује се да ће јесен и зима бити благи, без много хладних дана, ако на данашњи празник буде ведро без облака и ако се види сунце већи део дана.
На Малу Госпојину, исто као и на Велику Госпојину, према народном веровању, постоје и одређене забране.
Жене тако данас не би требало да спремају кућу, перу веш и обављају друге сличне послове.
Постоји веровање да на Малу Госпојину ништа не треба радити од послова који се раде рукама.
На данашњи дан наводно није добро ни започињати никакве нове послове, већ то треба одложити за неки од наредних дана.Јесење свадбе почињале су од Мале Госпојине.
У привредном животу, Мала Госпојина је означавала време када се почињало са орањем и сетвом озимних усева. У то време, приређиване су и разне сточарске свечаности.
Верује се да биље убрано између Велике и Мале Госпојине има посебна лековита својства, а да јаја из тога периода могу целе године остати свежа па се зато остављају за насад; пилићи излежени у ове дане биће добре носиље. На Малу Госпојину у многим нашим насељима одржавају се сабори, заветине, преславе, молитве и литије. Многе породице славе Малу Госпојину као своју Крсну славу.
Један од најстаријих и најбоље очуваних живописа са мотивом Рождества Богородице налази се у Краљевој цркви у Студеници, задужбини краља Милутина са краја 14. вијека.
Мала Госпојина спада у ред празника посвећених Богородици и непокретан је, што значи да има стално, фиксно место у црквеном календару и означено црвеним словом.
Остали Богородичини празници су Ваведење, Сретење, Благовијести, Успење Пресвете Богородице / Велика Госпојина / и они који обележавају успомену на догађаје из њеног живота, као што су Покров Пресвете Богородице и Полагање ризе Пресвете Богородице.
Извор Православље.нет
