Јован Златоусти рођен је у Антиохијии 347. године. Уз благослов апостола, замонашио се по смрти родитеља. Као ђакон написао је чувено дело „О свештенству“, а као свештеник посветио се проповедничкој служби.
Године 397. године изабран је за епископа цариградског, престонице тадашњег Источног римског царства. Иза њега остала су драгоцена дела беседа и тумачења Старог завета, света литургија која по њему носи име.
Био је велики борац против јеретика, због чега је прогнан у место Коман у Јерменији, где је умро на Крстовдан 407. године. Његове свете мошти пренете су у Цариград 438. године, 1204. у Рим, а осам векова касније поново у данашњи Истанбул.
Убраја се у Света три јерарха, који се, по новом календару, празнују 12. фебруара.
Надимак Златоусти добио је због својих реторичких способности.
Сматра се једним од најученијих светитеља, па се верује да на данашњи дан ваља прочитати макар део неке књиге.
По обичајном календару, жене данас не би требало да у руке узимају вуницу, конац или игле.
Слави се и као крсна слава.
