Јован Златоусти рођен је у Антиохијии 347. године. Уз благослов апостола, замонашио се по смрти родитеља. Као ђакон написао је чувено дело „О свештенству“, а као свештеник посветио се проповедничкој служби.
Године 397. године изабран је за епископа цариградског, престонице тадашњег Источног римског царства. Иза њега остала су драгоцена дела беседа и тумачења Старог завета, света литургија која по њему носи име.
Био је велики борац против јеретика, због чега је прогнан у место Коман у Јерменији, где је умро на Крстовдан 407. године. Његове свете мошти пренете су у Цариград 438. године, 1204. у Рим, а осам векова касније поново у данашњи Истанбул.
Убраја се у Света три јерарха, који се, по новом календару, празнују 12. фебруара.
Надимак Златоусти добио је због својих реторичких способности.
Сматра се једним од најученијих светитеља, па се верује да на данашњи дан ваља прочитати макар део неке књиге.
По обичајном календару, жене данас не би требало да у руке узимају вуницу, конац или игле.
Слави се и као крсна слава.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: У МРАКУ ЋЕ БИТИ ЧАК 64 ДАНА!
Становници града Уткијагвика на Аљасци опраштају се од Сунца на наредна 64 дана, а овај догађај означава почетак поларне ноћи.
Она ће трајати до 22. јануара 2026. године. Следећи излазак Сунца у граду очекује се око 13.23 по локалном времену, 26. јануара 2026. године, чиме ће се завршити период поларне ноћи.
Уткијагвик на Аљасци, град смештен око 800 километара северозападно од Фербанкса, има око 4.400 становника, којима нису страни екстремни временски услови. Познат је и по археолошким налазиштима старим преко 1.500 година. Раније се град звао Бароу и представља најсеверније насеље у земљи, смештено на северној падини Аљаске, близу Арктичког океана. Налази се на 71,17 степени северне географске ширине, унутар Арктичког круга.
Док зиме у Уткијагвику карактерише више од 60 дана мрака, током лета град ужива скоро три месеца непрекидне сунчеве светлости.
Становници су се прилагодили екстремним условима, а живот се наставља упркос дугим периодима без сунчеве светлости.
Овај феномен је последица нагиба Земљине осе и одликује га непрекидни мрак, при чему једино природно светло потиче од пригушеног сумрака и ауроре бореалис.
Мрачна сезона на Свалбарду траје од краја октобра до средине фебруара, док је период између 14. новембра и 29. јануара њен најинтензивнији део, познат као поларна ноћ. Поларна ноћ је феномен који се јавља у најсевернијим и најјужнијим деловима Земље, када Сунце остаје испод хоризонта дуже од 24 сата, односно на подручју изнад Арктичког круга.
Почетак и крај мрачне сезоне на Свалбарду не разликују се значајно од оних у континенталној Норвешкој. Мрачна сезона је, свакако, јединствен феномен.
