Српска православна црква слави Светог Николу Чудотворца, једног од највећих хришћанских светитеља, заштитника путника, морепловаца, рибара и сплавара.
Процењује се да скоро половина православаца у Србији слави Светог Николу, док друга половина, како се каже, иде у госте. Свети Никола је храмовна и манастирска слава СПЦ. Посвећено му је више од 600 цркава.
Свети Никола је слава непроменљивог датума – 6. децембра по старом, односно 19. децембра по новом календару, на дан када је 343. године тај светитељ преминуо.
Свети Никола се слави и 22. маја, у знак сећања на дан када су његове мошти 1096. године пренете из Мира у Ликији у тада православни Бари, у Италији, и положене у Цркву Светог Јована Претече, која је убрзо постала стециште ходочасника. Три године потом грађани Барија су у част Светом Николи подигли велелепну цркву.
Свети Никола, архиепископ мирликијски, слави се у целом хришћанском свету. Празнује се као дечји празник у земљама западне Европе, јер тада деца, ако су била послушна, добијају поклоне. Заштитник је града Амстердама.
Свети Никола је рођен у граду Патара у области Ликија у Малој Азији, од родитеља Теофана и Ноне, у време римског цара Валеријана. Још као дете Никола је показивао необичне душевне дарове. Када је одрастао и изучио школе, желeо је да ступи у свештенички чин, па га је његов стриц, архиепископ, „произвео“ за свештеника града Мира.
Свој духовни живот почео је у манастиру Нови Сион, где се и замонашио. После смрти родитеља, сву наслеђену имовину разделио је сиромашнима.
Према предању, вођен чудесним гласом кренуо је у народ да шири веру, правду и милосрђе и већ је својом појавом доносио утеху, мир и добру вољу.
Свети Никола пада у време великог божићног поста, па верници припремају искључиво рибу и другу посну храну.
Обичаји
За Светог се Николу не везује довољан број локалних обичаја и веровања у односу на чињеницу да је у Срба Никољдан највеће и најшире распрострањено крсно име. Многи га светкују искључиво према основним начелима припреме славе. Углавном су забележена веровања жена и молитве које му упућују на овај велики празник – нероткиње управо њега моле за пород, понегде је забрањено обављање такозваних женских ручних радова.
Осим што се празнује као највеће српско крсно име, Свети Николај Чудотворац такође је еснафска слава, односно заштитник заната лађара, сплавара, рибара и воденичара. Због тога се још назива водена слава. Такође се у народу сматра да је заштитник путника и сиротиње.
Дешава се да уколико отац дели славу на синове један узме за крсну славу зимског Светог Николаја, а други летњег, како би могли да се о слави узајамно посећују. У западној Србији прославља се и Никољско лице, недељу дана по Светом Николају, у исти дан и тога дана домаћица уз свечани ручак износи на трпезу и половину славског колача сачуваног за тај дан. Овај дан се прославља у породичном кругу без гостију.
