У свим храмовима СПЦ служи се литургија Светог Василија Великог ког црква слави првог дана Православне нове године. То је један од највећих хришћанских празника. Према Светом писму, Исус Христос је преузео на себе грехе људског рода, а чин обрезања се сматра знаком очишћења од прародитељског греха.
У запису владике Николаја Велимировића стоји да је, “Христос на себе примио људско тело и поднео бол за грех одређен”. Према историјском и предању цркве, Свети Василије се упокојио 379. године, у 50. години. Живео је у време цара Константина који је озваничио слободу исповедања хришћанске вере.
Василијева служба, коју је написао сам светитељ, служи се, према канону СПЦ, 10 пута годишње – 1. јануара, уочи Божића и Богојављења, у све недеље Великог часног поста (осим Цветне недеље), на Велики Четвртак и Велику Суботу.
Сачувана су многа богословска и апологетска дела Светог Василија кога СПЦ слави и 12. фебруара (30. јануара по Јулијанском календару) – на празник Света три јерарха.
Мали Божић
Јулијански 1. јануар у нашем народу је познат и као Васиљевдан, Мали Божић и Српска нова година. Многи обичаји и обреди везани су за Мали Божић који се сматра завршетком божићних светковина.
Народна веровања и обичаји
У неким крајевима Херцеговине сачуван је обичај спаљивања остатака бадњака, а у многим српским крајевима меси се обредни хлеб или Василица.
У богослужбеном календару СПЦ ови празници су обележени црвеним словом као заповедни од великог значаја за православну хришћанску цркву.
