Према предању, први који су примили хришћанску веру и прве поуке нове вере помињу се као катихумени или – оглашени, док је у српској цркви и народу дан крштења првих хришћана познат као – Зимски Крстовдан.
Празник се везује за светковање Богојављења, празника Крштења Исуса Христа, као и за дан посвећен светом Јовану Крститељу, који га је крстио у реци Јордану.
Празнују се, заправо, два догађаја, у вези с Часним крстом – проналазак Часног крста на Голготи и повратак из Персије у Јерусалим.
Зимски Крстовдан претходи сутрашњем великом празнику, Богојављењу, и прекосутрашњем Светом Јовану – Јовањдану, који су у црквеном календару уписани црвеним словом.
Старокалендарске православне цркве данашњи дан, 5 јануар (18. јануар по Грегоријанском календару), називају Крстовданом (зимским), који заправо није празник, већ само представља навечерје Богојављења.
Према народним обичајима у неким деловима Србије на Крстовдан ваља да се опере сав веш и очисти кућа.
КОЈИ ВЕТАР ДУВА…
По народном предсказивању времена, који ветар дува на Крстовдан, тај ветар ће најчешће дувати током године.
У Срему се говорило да се овога дана ветрови крсте (тј. укрштају, дувају један другоме у сусрет), па који надјача.
У дванаест дана, почињући од Божића а закључно с Крстовданом, огледа се дванаест месеци године која долази, па какво је време ког дана такво ће бити у месецу који том дану одговара по редоследу.
На Крстовдан су се, преносе хроничари, јели остаци бадњеданског пасуља и – спремане су пихтије. Али како је Крстовдан посни дан, то су их јели сутрадан, на Богојављење.
У СЛАВУ ОГЛАШЕНИХ
Зимски Крстовдан слави се увек уочи Богојављења и спада у непокретне празнике.
У календару СПЦ није обележен црвеним словом, за разлику од Крстовдана који се слави 27. септембра, као успомена на проналажење Часног Крста, на којем је на Голготи разапет Христос.
Крстовдан се обележава, као успомена на прве хришћане – катихумене или оглашене, који су примили веру на почетку ширења хришћанства.
Како су први хришћани били назнака глобалног ширења религије, тако и Крстовдан према народним веровањима у Срба може дати назнаке каква ће бити година.
У неким крајевима постоји обичај да се уочи празника крст стави у воду и унесе у цркву. Ако се крст смрзне, верује се да ће година бити родна и здрава, а ако се не смрзне биће оскудна и болешљива.
У православним храмовима се на Крстовдан служи литургија светог Јована Златоустог, уз ритуал великог освећења воде, који прати празнично богослужење.
Кад је Крстовдан преко недеље, у храмовима се пре подне служе царски часови, после подне литургија.
Након литургије обавља се велико освећење водице у самом храму, док се сутрадан, на празник, вода освећује ван храма, на рекама, или другим отвореним местима.
Крстовданска водица се после водоосвећења дели верницима и, према обичају, чува у кућама ради здравља.
Приликом водоосвећења, моли се да вода буде на избављење од грехова, за исцељење и очишћење душе и тела, на освећење срца и ума и на сваку изврсну корист, да она буде водитељ у вечни живот и одгони сваки насртај видљивих и невидљивих непријатеља.
У ту сврху, за коју је освећена, довољно је понети је у некој мањој боци, и чувати преко године, користећи је само у изузетним приликама.
Верници СПЦ прославиће сутра Богојављење, празник крштења Исуса Христа којим је почела његова мисија и проповедање хришћанске вере.
“Ко се крстом крсти”
Пости се строго, први пут после Божића, јер је до овог дана било разрешење због великог празника. Зато је у српском народу остала изрека: “Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости”.
