У југоисточној Србији ова недеља носи и назив “завалита”, На Велики уторак се од давнина строго постило, што је значило да се једном у току дана окуси нешто сасвим мало попут воде или кафе. Зато данас не би ваљало јести чешће од једном, уколико поштујете традицију и обичаје.
Уколико једете, нека тај оброк буде што оскуднији и простији.
Ове недеље је и стока била изложена посту. Kарактеристично за ове дане је и то што се више не чује песма као у цветној недељи нити се играју кола.
Разлог је Исусово страдање, које ће се десити на Велики петак. У овим данима, се из истог разлога, људи посебно посвећују добрим делима.
Велики уторак је уторак Страсне седмице; својом службом посвећеном јеванђелском казивању ο десет девојака, Црква учи Хришћане да буду увек спремни, попут пет мудрих девојака да Христа, небеског Женика, дочекају и сретну, не само целомудреношћу, већ и добрим делима (јелејем, који се спомиње у одељку који се чита тог дана на Пређеосвећеној Литургији), јер за спасење није довољна само девственост, већ и дела хришћанског милосрђа. Поред ове приче, читају се још и друге две: ο талантима и ο Страшном Суду. Песме за службу овога дана написали су Роман Слаткопевац, Косма Мајумски и Св. Андреј Критски.
Главна особеност часова овог дана, као и претодног и наредног, је у томе што се на њима прочита читаво Четверојеванђеље, и то тако што се Јеванђеље по Матеју прочита из два пута, Јеванђеље по Марку такође из два пута, Јеванђеље по Луки из три пута и Јеванђеље по Јовану из два пута, али само до почетка описа страдања Исуса Христа, тј. до речи: “Сада се прослави Син Човечији…” На тај начин током ова три дана (понедељак, уторак, среда) на свакоме од три часа – трећем, петом и деветом, бива по једно читање, што је укупно девет читања.
Код куће, дан се иначе проводи у миру и молитвама. Раде се само најнужнији послови. Ништа се не прославља и избегавају се сва весеља. Дан протиче у ишчекивању догађаја који су коначно остварење Господњег плана за спасење човека.
