Пред Господом, као пред царем победником, носили су палмине гране. По тим гранама и сам празник је добио назив “Цвети”.
То је Господњи празник, један од дванаест великих, и читава служба односи се само на празник. Он нема ни претпразништво, ни попразништво. Служи се Свеноћно бденије са уобичајеним поретком. Особеност представља само освештање палминих грана, односно код нас грана врбе, као биља које рано даје пупољке.
Одмах након Јеванђеља чита се 50. псалам, за време чега свештеник крстообразно са свих страна кади у средини храма припремљене врбове гране (врбице). Затим, после возгласа ђакона: “Господу помолимсја”, свештеник чита из Триода нарочиту молитву за благосиљање врбице и кропи је светом водом. Типиком је одређено да се за време певања Полијелеја целива свето Јеванђеље, а не икона која стоји на средини храма.
У пракси се допушта да верни поред Јеванђеља целивају и икону, а затим свештеник, приликом миросања (помазивања освећеним јелејем), свакоме даје освећену врбицу и запаљену свећу. Са врбицама и свећама у рукама верни потом стоје до краја јутрења. У Јерусалиму са палмовим гранама стоје и до краја Литургије. Служи се Литургија светог Јована Златоуста.
„У овој шестој недељи Часног поста, када ћеш чути јеванђеље о васкрсењу Лазара из мртвих, сабери и управи мисли своје на чисто срце које Бога види. И пробај чистоту срца свога на овоме чуду васкрсења четвородневног мртваца. Нечисто срце неће на овоме догађају видети Бога нити чудо Божје, него ће срицати своју клапњаву о хипнотизму, сугестији и другим врачаријама, које су стекле своје научне рубрике. И ти, ако не будеш овде видео Бога (у лицу Христа Васкрситеља) и чудо Божје у васкрсењу Лазара, значи имаш још нечисто срце“. –св. Николај Велимировић
