Почетна ЦРКВАДАНАС СЛАВИМО СВЕТЕ ВРАЧЕ Ево која група људи данас ОКРЕЋЕ СЛАВСКИ КОЛАЧ ШИРОМ СРБИЈЕ

ДАНАС СЛАВИМО СВЕТЕ ВРАЧЕ Ево која група људи данас ОКРЕЋЕ СЛАВСКИ КОЛАЧ ШИРОМ СРБИЈЕ

Српска православна црква и верници данас, 14. новембра, обележавају празник посвећен светитељима Козми и Дамјану, који је познат као Свети врачи.

од Паланка данас
0 Коментари

Свети Козма и Дамјан били су врачеви, односно лекари, бесребреници и чудотворци. Њих двојица су били браћа, рођени су у Азији, а одгајани су у хришћанском духу.

У календару Српске православне цркве Свети Козма и Дамјан, односно Свети Врачи, нису уписани црвеним словом и није обавезан пост, а славе се два пута годишње – 14. јула када је умро Козма и 14. Новембра, када је умро Дамјан.

Верује су да су од Бога добили дар да лече људе, а како су га добили бесплатно, они нису ни наплаћивали људима за лечење, због чега се и каже да су били бесребреници. Једино што су тражили за узврат од својих пацијената је било да верују у Исуса Христа или да бар не изговарају његово име улудо, чак и ако не желе да приме хришћанску веру.
Светитељи се на иконама и фрескама представљају у средњовековној одежди, са ковчежићима у којима су носили лекове.

Бројни обичаји у Србији
Верује се и да не би требало радити тешке физичке послове и да без преке потребе не треба излазити из куће.

У Србији су за овај празник везани многи обичаји, а посебно у сеоским срединама. Верници се моле Светим врачима за здравље своје породице, нарочито деце. Козма и Дамјан се сматрају заштитницима од болести, па многи верници упућују молитве њима када су у невољи или болешћу погођени.

У неким крајевима постоји обичај да се на овај дан избегава тежи физички рад, посебно послови везани за сечење или употребу оштрих предмета, јер се верује да Свети врачи чувају људе од повреда и болести.

Свети Врачи заштитници су лекара и медицинских радника, и многе болнице и здравствене институције данас обележавају своју славу. Тада се организују скупови и манифестације посвећене лекарима и медицинским радницима у знак поштовања према Светим врачима као заштитницима њихове професије.

Празник Светих врача се у народу поштује као време када се моли за здравље и заштиту породице, уз изражавање захвалности за лекаре и медицинске раднике.

ЗАНИМЉИВОСТИ: КРОКОДИЛИ СУ ЖИВЕЛИ НА ДРВЕЋУ

Научници су у Аустралији открили до сада најстарију љуску јајета за коју верују да је можда припадала крокодилу који се пео по дрвећу како би ловио.

Назван је „падајући крокодил“.

Љуска јајета стара 55 милиона година откривена је у дворишту фарме оваца у Квинсленду.

Детаљи о овом открићу објављени су у научном часопису Journal of Vertebrate Paleontology.

Љуска јајета припадала је давно изумрлој врсти крокодила мекосухина.

Живели су у копненим водама у време када је Аустралија била део Антартика и Јужне Америке.

Идеја о постојању „падајућих крокодила“ је бизарна, али неки од њих „можда су ловили попут леопарда, скачући са дрвећа на неспремни плен“, каже професор Мајкл Арчер, један од аутора студије.

Арчер, палеонтолог на Универзитету Нови Јужни Велс, рекао је да је пре 55 милиона година живело много мекосухина крокодила, који су могли да достигну дужину до пет метара.

Они су постојали много пре него што су њихови рођаци, који живе у слатким и сланим водама, стигли у Аустралију пре 3,8 милиона година.

Љуске јајета „падајућег крокодила“ откривене су пре неколико деценија, али су тек сада анализиране уз помоћ научника из Шпаније.

Раније су откривени млађи остаци мекосухина у налазишту старом 25 милиона година у другом делу Квинсленда.

Неки су, бар делимично, живели на дрвећу, рекао је професор.

Арчер је од 1980-их један од научника која ради ископавања у глиненој јами у Мургону, малом граду на неких 270 километара северозападно од Бризбејна.

То је најстарије налазиште фосила у Аустралији, које је раније било окружено бујном шумом.

„Ова шума је била дома најстарије птице певачице у свету, најстаријих жаба и змија у Аустралији, затим читавог низа малих сисара повезаних са Јужном Америком, и једног од најстаријих слепих мишева на свету“, рекао је Мајкл Стејн, други аутор студије.

Арчер се присетио како је 1983. године, заједно са колегом отишао у Мургон, „паркирао кола поред пута, узео лопате и покуцао на врата питајући да ли могу да копају у њиховом дворишту“.

„Након што смо објаснили која праисторијска блага можда леже испод њиховог пашњака и да су у овом подручју већ пронађени фосили корњаче, они су се насмејали и рекли: ‘Наравно’.“

„Јасно је на основу открића многих фасцинантних животиња на овом месту од 1983, да ће нова ископавања донети још много изненађења.“

 

Povezane vesti