Благовести спадају у Богородичине празнике. Празнују се од првих дана хришћанске проповеди, а сматра се да је објавом те вести почела и хришћанска историја спасења.
Према црквеном предању, када је Марија напунила 15 година, након 11 година служења у јерусалимском храму, свештеници су јој саопштили да по закону не може да остане ту, већ да треба да ступи у брак.
Изненађена, Марија им је одговорила да се посветила Богу и да жели да остане девојка до смрти. Тада је првосвештеник Захарија, отац Јована Крститеља, окупио 12 људи из племена Давидова како би једном од њих уручио Марију на чување. И тако је поверена на старање праведном Јосифу, који је тада имао 84 године.
Пола године пошто је првосвештенику Захарији пројавио да ће у дубокој старости добити сина који ће бити Господњи Претеча (Јован Крститељ), исти арханђео Гаврило јавио се девици Марији у Назарету.
Према Јеванђељу, архангел Гаврило се јавио девици Марији обасјан архангелском светлошћу, када је она држала отворену књигу пророка Исајије и размишљала о његовом пророчанству, и саопштио јој да ће родити сина Божијег.
Речима архангела Гаврила “Радуј се, благодатна. Господ је с тобом”, отвара се историја Новог Завета и почиње преображај човечанства.
За Благовести се везује и радосни обичај ранило – када се устаје рано, а дан треба да почне песмом девојака, које су сакупљале гране од којих се пали ватра.
Уз ватру се веселе и жене и мушкарци, и млади и стари. Обичаји су и да се та ватра прескаче, односно, онај ко прескочи ватру је заштићен од змија, јер, према веровању, на Благовести се буде гмизавци из зимског сна.
Према веровању, на данашњи дан не ваља причати о змијама. У неким крајевима Србије упражњавало се да деца иду око куће, лупају у гвоздене предмете и вичу “Бежите змије и гуштери”. Сматра се да од Благовести креће сетва јарих жита, а верује се и да је данашњи дан срећан за калемљење воћа.
Такође, постоји и веровање да се жене на данашњи дан не чешљају, а ваљало би се умити у реци или на неком извору. Благовести спадају у Богородичине празнике, који су женски, па се многе жене на данашњи дан моле Богородици за потомство.
Благовести се славе увек 7. априла, девет месеци пре Божића – Христовог рођења.
Дан после Благовести, СПЦ слави архангела Гаврила, који је, према предању задужен за радосне вести.
У иконографији, архангел Гаврило се приказује и пред празним Христовим гробом како објављује његово васкрсење, указујући тако на нову веру и смисао живота по Јеванђељу због чега спада у велике и радосне празнике.
