Српска православна црква данас обележава Часне вериге, дан када је Свети Петар окован и мучен.
Наиме, одмах после смрти Исуса Христа и вазнесења почиње прогањање хришћана које је трајало више од 300 година. Царев намесник Ирод, управник Галилеје, погубио је Јакова, брата Јовановог и, на подстицање Јевреја, заповеди да ухвате Петра и баце га у тамницу.
Петар је у тамници спавао окован између два војника, и ноћ пред извођење на суд, засветле се цела тамница и анђео куцну Петру по ребрима, пробуди га па му рече:
“Устани, обуј се и опаши се, па хајде са мном”.
Петар устаде, а окови му спадоше с ногу, па пође с анђелом. Војници су спавали као мртви, па анђео проведе Петра поред страже, а кад су дошли до гвоздене градске капије, она се сама отвори и тако се Петар ослободи затвора, и вероватне смрти.
Вериге које су спале са Петра хришћани су сачували колико због успомена на светог Петра, толико због њихове исцелитељске моћи. Прича се, да су се многи болесници излечили само додирнувши вериге (као и убрус апостола Павла којим су га брисали док је био мучен).
Касније је Патријарх Јерусалимски, свети Јувенал, дао те вериге на дар царици Евдокији, прогнаној жени цара Теодосија Млађег. Царица их је преполовила, па једну половину послала Цркви Светих апостола у Цариград, а другу половину дала својој кћери Евдоксији, жени Валентиновој у Рим. Евдоксија је сазидала цркву Св. Петра и положила у њу ове вериге, заједно са оним у које је свети Петар, пред своју смрт, био окован од опаког цара Нерона.
Народна веровања
По народном веровању од Верижница („Часних Верига“) настаје блаже време, јер Бог усијаним веригама почиње да загрејава земљу. У многим местима, Вериге се сматрају за велики празник.
Косовско становништво празнује Верижњаке због куге, а сточари их празнују због стоке.
Ко носи одело које је шивено на Часне Вериге, верује се да ће погинути од грома.
Те вериге чували су хришћани због успомене на великог апостола, као и због њиховелековите моћи, јер постоје сведочења да су се многи болесници излечили додиром о њих(као и о убрус апостола Павла, Дап 19, 12).
У српском народу постоји обичај да се на данашњи дан веригама, односно ланцима, веже кућни праг и тако дом заштити од нечастивих људи и сила.
У стара времена веровало се и да би, у случају да данас одете на пут, дом могао да удари гром, да се запали летина, стоку да закољу вукови…Пошто празник Часне вериге није обележен црвеним словом, данас не постоје посебне забране у погледу кућних послова (пеглање, усисавање…). Чак је и пожељно да се кућа среди да блиста, пошто се Свети Петар иначе сматра заштитником дома и породице.
