У зависности од тога какви ветрови дувају данас, прогнозира се какво ће време бити у току године, а све због Три јерарха, светаца које СПЦ прославља, а који се међу Србима сматрају заштитницима људи и животиња од мраза, хладних и злих ветрова.
Света Три јерарха су историјске личности Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоусти, а у српској традицији се називају Валтазар, Мелхиор и Каспар.
Празник је, у њихову част, установљен 1076. године и то 30. јануара по старом, или 12. фебруара по новом календару.
Света Три јерарха у нашем народу се славе као крсна слава, а славе је и многи манастири и цркве као своју славу. Такође, они имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару и то: Василије Велики 1. јануар, Григорије Богослов 25. јануар и Јован Златоуст 27. јануар и 13. новембар.
Чобани у западној Србији и Републици Српској окупљају се тог дана и свирају у фруле.
Свети Василије Велики је познат као велики световни и духовни учитељ цркве. Свети Григорије Богослов је и прозван као Богослов јер је ненадмашно тумачио догму, а свети Јован Златоусти је упамћен као недостижан проповедник Јеванђеља, због чега је тако и назван.
Сваки светац имао је своје присталице, те се тако поделише на три табора: василијевце, григоријанце и јовановце.
Василијевци су светог Василија Великог називали високоглагољивим и по врлинама анђелима равним, који као да ничег људског није имао.
Григоријанци су хвалили светог Григорија као великог познаваоца грчке науке и састављача многих богословских списа.
Присталице светог Јована истицали су га као слаткоречивог говорника и доброг учитеља.
Једном настаде расправа у народу око тога, ко је од ове тројице највећи, али су се епископу града евхаитског Јовану у сну јавила сва три светитеља. Тада су му рекли да ни један од њих није већи у односу на другог, већ да су равни и једнаки и да су сви послати ради људског спасења.
Зато им епископ Јован, пошто им се сваком понаособ помен чини у јануару месецу, одреди 30. јануар (12. фебруар по новом календару) као заједнички празник, саставивши им каноне и тропаре и тако установи нов празник Три Јерарха.
Након смрти три источна мага, њихове реликвије су однете у Цариград, где их је пронашла Св. Јелена, а оданде су касније пренете у Милано и коначно у Келн у најљепшу немачку катедралу, где су и данас.
Дарове је чувала Богородица Марија до свог Успења. Крајем 4. века цар Аркадије је пренео дарове из Јерусалима у Константинопољ у саборни храм Свете мудрости где су се чувале све до пада Цариграда под Османску власт. Од тада се оне чувају у манастиру Светог Павла на Светој гори.
У српским крајевима, поменути свеци се сматрају заштитницима људи и животиња од мраза, хадних и злих ветрова. По томе какви ветрови дувају тог дана, прогнозира се какво ће време у току године бити. Зато данас ветрови не смеју да дувају, јер уколико не буде ведро и лепо, мирно време, ни година тј лето пред нама неће бити топли и лепи.
Уколико буде сунчано и без ветра, пред нама је право топло лето и мирна година.
