Posrtanje nemačke privrede donekle je zamaskiralo problem manjka stručne radne snage, ukazuje novo izdanje redovnog istraživanja ekonomskog instituta Ifo i državne razvojne banke KfW.
Takozvani barometar kvalifikovane radne snage, koji ukazuje koliko preduzeća ne može da posluje prema planu zbog manjka adekvatnih radnika, od januara je pao za jedan procentni poen, na 35 odsto.
Početkom leta pre dve godine, međutim, pokazatelj je bio na 55 odsto.
Manjak je posebno izražen u uslužnom sektoru, u kom 42 odsto firmi bezuspešno traži ljude. Još uže posmatrano, radnike traži 71 odsto advokata, poreskih savetnika i revizora.
Ifo za barometar kvartalno anketira oko 9.000 domaćih firmi iz svih sektora privrede. Većina, oko 7.500, spada u preduzeća srednje veličine.
U industrijskom sektora, deficit radne snage sputava jednu od četiri firme, a u građevinskom i trgovinskom 27, odnosno 28 odsto.
Uopšteno, manje firme manje trpe, i one na zapadu trpe manje od istočnih.
Međutim, kriza deficita stručne radne snage nije suštinski popustila, nego je tražnja za radnicima slabija zbog ekonomskih teškoća.
„Uz očekivano oživljavanje privrede, ponovo će se zaoštriti i problem radne snage,“ rekla je glavna ekonomistkinja KfW Frici Keler-Gajb (Fritzi Köhler-Geib).
„Razmera će zavisiti od onoga što se uradi ka rešenju, na primer, podsticajem ženama i starijim da konkurišu za radna mesta, integracijom useljenika sa radnim kvalifikacijama, prekvalifikaciji i dodatnom školovanju tražioca posla ili digitalizacijom,“ rekla je.
