БУГАРСКА је на прагу увођења дигиталног новчаника за електронски идентитет који ће објединити личне документе у једној апликацији.
Још једна земља Европске уније на корак је од увођења дигиталног новчаника за електронски идентитет, где ће се у оквиру једне мобилне апликације чувати лична карта, возачка дозвола, дипломе и уверење о некажњавању. Наиме, како је најављено, Бугарска је на прагу овог значајног корака у дигиталној трансформацији и пуна примена се очекује до краја ове године.
Увођење такозваног дигиталног новчаника, који ће на једном месту прикупљати најважнија лична документа грађана у Бугарској представља надоградњу већ постојећих електронских услуга.
У низу европских држава дигитални новчаници за електронску идентификацију већ успешно функционишу, а Бугарска има предуслове да брзо прати овај модел, пишу бугарски медији.
- Већ дуго се документи потписују електронским потписом, а имамо и добар нормативни оквир – коментарисао је Добрин Иванов из Асоцијације индустријског капитала у Бугарској (АИКБ) за телевизију Еуронеwс Булгариа.
Он је додао да ће ова иновација несумњиво допринети пружању бржих, сигурнијих и самим тим јефтинијих јавних услуга.
Према мишљењу стручњака, дигитални новчаник ће смањити административно оптерећење, скратити време обраде докумената и ограничити потребу за папирним документима.
Питање безбедности
Са увођењем електронских докумената неизбежно се поставља и питање безбедности личних података.
- Постоји много механизама заштите. Може се веома добро контролисати ко које податке види – по принципу “потребно знати” и “најмање привилегије”. Подаци могу бити доступни само институцији којој су потребни, што гарантује сигурност – објашњава сајбер-експерт Иван Пепелов.
Према стручњацима, ниво заштите код електронских докумената може бити чак и виши него код физичких.
- Вероватноћа злоупотребе је минимална, јер коришћење личних докумената захтева идентификацију – биометрију, ПИН кодове и друге механизме познате само власнику – истиче Пепелов.
Он додаје да дигитални формат може спречити бројне честе проблеме.
- Тешко да постоји особа која није изгубила личну карту и није чекала у реду за издавање дупликата. У најгорем случају, документа су неповратно изгубљена. У том смислу, дигитална варијанта је знатно боље решење.
Где је ту Србија?
Србија се тренутно налази у прелазној, али веома активној фази. Иако већ имамо “темеље” у виду дигиталног идентитета, прави дигитални новчаник (онакав какав дефинише ЕУ) још увек чекамо.
Тренутно се ослањамо на систем еИД.гов.рс и апликацију ЦонсентИД.
Мобилни идентитет: Преко 2,8 милиона грађана користи еГрађанин налог. Апликација ЦонсентИД служи као кључ за улаз на портале (еУправа, еПорези, АПР)
Потпис у клауду: Већ можемо бесплатно да потписујемо документе телефоном без читача и картица
Дигитални сертификати: Имамо валидне дигиталне сертификате, али они су “невидљиви” – служе само за пријаву, не и за показивање полицајцу или на шалтеру.
Главна разлика је у томе што тренутни систем служи за пријаву на веб-сајтове, док прави дигитални новчаник служи за чување и показивање докумената уживо.
Подсетимо, директор Канцеларије за ИТ и е-Управу Михаило Јовановић изјавио је јануара 2025. да би до краја те године требало да услуга дигиталног новчаника буде доступна грађанима, те да ће први документи у њему бити возачка дозвола и картица здравственог осигурања.
Међутим, да би Србија имала функционалан новчаник, морају се испунити три кључна услова:
Измена закона: Потребне су измене Закона о електронском документу како би се дигитални атрибути (попут дигиталне возачке дозволе) правно изједначили са пластиком у свакој ситуацији
Техничка интеграција: МУП, РФЗО и остале институције морају “упаковати” своје базе података у формате које дигитални новчаник може да прочита и прикаже као дигитални доказ
Инфраструктура за проверу: Није довољно да ми имамо новчаник; продавнице, банке и полиција морају имати уређаје/апликације који могу да скенирају наш новчаник и потврде да је документ валидан.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
