У свакодневним ситуацијама често долазимо у контакт са различитим врстама незгода и повреда. Такви догађаји могу довести до захтева за надокнаду штете због телесних повреда, психичких последица или губитка прихода, што често резултира правним поступцима.
Свако ко претрпи материјалну или нематеријалну штету, било услед саобраћајне несреће или другог непланираног догађаја, има право да тражи накнаду.
У наставку текста објаснићемо шта све спада под накнаду штете, у којим ситуацијама је могуће остварити то право и ко све има могућност да га захтева.
Ко може да тражи накнаду штете?
Право на накнаду штете, било да је у питању повреда на јавном месту, повреда на раду, душевна бол или, на пример, ујед пса, уређено је Законом о облигационим односима.
Да бисмо схватили шта ово право обухвата, прво треба објаснити законско значење штете, која се дели на две основне категорије:
Стварна штета – смањење имовине оштећеног лица.
Нематеријална штета – физички бол, психичка патња или осећај страха.
Основи одговорности за штету могу да буду:
Кривица – одговорност за сопствене поступке.
Одговорност за друге – на пример, родитељска одговорност за понашање деце.
Објективна одговорност – односи се на штету проузроковану употребом опасне ствари или обављањем опасних радњи.
Закон предвиђа да онај ко нанесе штету мора да је надокнади, с циљем да се оштећеном што је могуће више врати претходно стање. Покретање поступка за наплату штете обично укључује подношење тужбе за накнаду.
Које све врсте накнаде штете постоје код нас?
Накнада штете је правни институт који омогућава да особа која је претрпела штету под одређеним условима добије финансијску надокнаду.
Ево и прегледа најчешћих облика накнаде штете у нашој земљи:
Накнада штете због повреде на раду: Закон о безбедности и здрављу на раду обавезује послодавце да заштите своје запослене од повреда и професионалних обољења. У случају повреде, радник може остварити право на накнаду изгубљене зараде, трошкова лечења, као и компензацију за трајне последице.
Накнада штете у саобраћајним незгодама: Ова врста накнаде односи се на оштећене у саобраћајним несрећама – возаче, путнике, пешаке и друге учеснике. Право на надокнаду настаје приликом несрећа на путевима, окупљањима или радним местима.
Накнада штете због уједа пса: У случају напада пса, одговорност за накнаду зависи од тога да ли је реч о псу луталици или власничком псу. За штету изазвану луталицама одговара локална власт, док је за власничког пса одговоран његов власник. Накнада покрива трошкове лечења, бол, претрпљени страх и евентуални губитак зараде.
Накнада штете због повреда на јавним површинама: Падови на неуређеним тротоарима, необезбеђеним шахтовима и другим јавним местима могу бити основ за потраживање накнаде. Оштећени имају право да траже накнаду за физичке повреде, трошкове лечења, емотивне последице и пропуштену зараду.
Накнада за физичке болове и душевну патњу: Ова категорија обухвата финансијску компензацију за бол изазван повредама, као и за психичке тегобе које настају услед трајних оштећења или наружења.
Накнада изгубљене зараде: Особе које због повреде или болести нису биле у могућности да раде имају право на надокнаду изгубљеног прихода током периода опоравка, чиме им се олакшава повратак свакодневним активностима.
Ако се незгода, на пример, догодила у војвођанској престоници, у сваком од ових случајева може вам помоћи адвокат Нови Сад, који ће вам пружити стручну подршку у остваривању ваших права.
Који је рок за подношење тужбе за накнаду штете?
Закон о облигационим односима прописује рокове за подношење тужбе за накнаду штете. Оштећени има право да тужбу поднесе у року од три године од дана када је сазнао за насталу штету и одговорно лице. Међутим, постоји и крајњи рок од пет година од момента настанка штете, без обзира на то када је оштећени сазнао за штету и починиоца. Након истека овог рока, право на накнаду застарева.
Посебну пажњу треба обратити на случајеве штете на јавним површинама, где рок почиње да тече одмах од дана њеног настанка, јер се сматра да је оштећени тада већ упознат са губитком.
Како би се избегло застаревање потраживања, важно је да тужба буде поднета у оквиру прописаног трогодишњег рока. Када се тужба поднесе, рок застаревања се прекида.
Уколико тужени након правоснажности пресуде не исплати досуђени износ, оштећени може да покрене поступак принудне наплате. Треба имати у виду да правоснажна судска пресуда застарева десет година од дана њеног доношења.
Закључак
Накнада штете је важан правни алат којим се штити право грађана да буду обештећени у случајевима повреда, губитака или других штетних догађаја. Било да је у питању повреда на раду, саобраћајна несрећа или штета изазвана непажњом, овај институт омогућава враћање у стање пре настанка штете.
За успешно остваривање права, неопходно је поштовати законске рокове, прецизно документовати догађај и ангажовати стручну правну помоћ.
Суштина накнаде није само у надокнади трошкова, већ и у јачању правде и одговорности у друштву. Добро познавање поступка и правних основа значајно доприноси позитивном исходу.
