Након вести да ме је СО Смедеревска Паланка разрешила дужности директора Народног музеја у Смедеревској Паланци, а Влада Републике Србије именовала за в.д. директора Музеја примењене уметности у Београду, осећам потребу да се на овај начин обратим свим грађанима Смедеревске Паланке.
Након 10 година проведених на челу Народног музеја у Смедеревској Паланци, установе у којој сам, заједно са мојим колегама, страшно пострадао, а затим убирао најлепше плодове заједничког рада и прегнућа, често и сам не разумевајући какве смо све резултате постигли и на како здраве темеље установу подигли, време је да се суочим са новим изазовима који су предамном.
Немерљиву захвалност у готово свим овим годинама на првом месту дугујем председнику Општине – господину Николи Вучену – чија ме је искрена подршка увек храбрила и који је имао слуха не само за Народни музеј у Смедеревској Паланци, већ, верујем, а и сви ми то данас сведочимо, за све установе културе. Његово разумевање да Музеј буде (и) место (културне) политике на којој ће Смедеревска Паланка настављати да гради свој идентитет, дало нам је прилику да некада самостално, а некада и заједно са њим, стварамо програме који су померали границе наше локалне заједнице. И данас сам спреман да верујем да је његово више него заслужено политичко напредовање пре свега настало на темељима афирмације и изградње једне мале средине. Због свега тога његово име данас одзвања не само просторима Смедеревске Паланке, него и Србије у целини.
У тренутку када одлазим, не заборављајући на дубоко поштовање које и даље гајим према њему, могу слободно да кажем да осећам и да сам осећао да ми је, председник, како сам га увек ословљавао, био и остао и пријатељ. У исто време, желим да напоменем да су мојих 10 година у Музеју и Паланци протекли у знаку искреног и безрезервног пријатељства са директором ОШ Олга Милошевић Дарком Димитријевићем који ће ми највише недостајати. Његова подршка од самих почетака па до данас, како то неки данас воле да кажу – нема алтернативу. Искрену захвалност упућујем читавом саставу СО Смедеревска Паланка, владајућој већини, кабинету председника Општине, свим колегама из установа културе и других институција, мојим колегама, сарадницима, медијима и, разуме се, публици и свим људима доброг срца – мојим Паланчанима – чију сам подршку и љубав осећао на сваком кораку. Сигуран сам да ће се мој колега Петар Декић одлично снаћи у новој улози и желим му пуно успеха у даљем раду. Ако сам било кога од мојих колега, сарадника, представника Оснивача или публике увредио, понео се лоше, био груб или несмотрен, нека ми опросте у својим срцима и разумеју то као знак моје тадашње слабости, младости, неискуства и ватрене жеље да се ствари мењају можда и већом брзином него што је то уистину могуће.
Врата нове установе културе на чијем ћу челу бити ће свим Паланчанима бити широм отворена. Но, Паланка заувек остаје мој град, град који је волео мој отац, град који воле и моја деца.
