Од 1. јануара Словенија је званично увела нови модел рада намењен запосленима старијим од 58 година, који имају најмање 35 година радног стажа.
Према том решењу, радници раде 80 одсто пуног радног времена, примају 90 одсто плате, док се доприноси за пензијско и здравствено осигурање уплаћују у пуном износу.
Модел, познат као “80–90–100”, представља покушај да се премости јаз и одговори на два велика изазова савремених друштава: старење становништва и хронични недостатак радне снаге.
Према образложењу словеначке владе, овакав систем требало би да продужи радни век на одржив начин, смањи исцрпљеност запослених и повећа њихову мотивацију. Истовремено, држава кроз пуну уплату доприноса настоји да заштити стабилност пензионог система.
Да ли је овакав модел примењив и код нас? Србија се већ суочава са продужењем услова за одлазак у пензију, при чему је старосна граница за мушкарце 65 година, док се код жена постепено изједначава. Ипак, да би модел “80-90-100” заживео код нас потребан је читав спектар реформи, које захтевају време.
Душко Вуковић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије (СССС), поручио је у разговору за Блиц ТВ да смо ми земља у којој се највише ради.
- Србија је позната по томе да су радници највише експлоатисани, преко 42 радна сата, док је просек у Европи 36, 37 сати. Ми смо по свим показатељима земља у којој смо најмање плаћени, најниже су минималне зараде, најмање су просечне зараде – рекао је он.
С друге стране, искуства из земаља које већ примењују сличне моделе показују да краће радно време код старијих запослених може довести до мањег броја боловања, веће продуктивности по сату и дужег останка у радном односу. То отвара простор за озбиљну расправу о томе да ли је питање продужења радног века искључиво питање година – или и квалитета рада и живота.
О овој теми је за Блиц ТВ говорила и Нада Сатарић, из организације “Амити”.
- Ако су то Словенци урадили, а пре него што су увели тај нови закон на тржиште рада, они су то тестирали у неколико фирми и њима се показао као добар, а добар је дакле био у страним земљама, нема разлога да и ми то не уведемо, наравно уз поштовање наших специфичности. Ако треба тестирање и овде да буде, али ће бити нужно да то урадимо – истакла је она.
Кључно питање остаје ко би сносио додатни трошак – држава, послодавци или оба актера заједно.
У привреди која већ функционише под притиском високих захтева за раднике, део послодаваца би овакву меру могао доживети као додатно оптерећење Да ли ће Србија кренути тим путем, зависиће од воље, економских могућности и спремности на дијалог између државе, послодаваца и синдиката.
Једно је, међутим, извесно – како становништво стари, питање како радити дуже, али одрживије, постаће неизбежно.
БЛИЦ
БОНУС ВИДЕО:
