У многим европским земљама приходи од пензије знатно су нижи од зараде од рада пре пензионисања, што отежава многим старијим људима одржавање животног стандарда након одласка у пензију.
Готово сваки шести пензионер је у ризику од сиромаштва у ЕУ, а стопа се повећава са 12% у 2013. на 15,5% у 2023. години.
Ево како се крећу пензије у поређењу са приходима од рада пре пензионисања широм Европе и у којим земљама пензионери примају највећи и најнижи удео своје зараде.
У ЕУ се ова размера креће од 35% у Хрватској до 78% у Грчкој.
Међу економијама „велике четворке“ у ЕУ, Немачка је имала најнижи однос прихода од пензија и зарада у касној каријери од 49%, док је Француска (59%) била нешто изнад просека ЕУ од 58 одсто.
У међувремену, Шпанија и Италија су рангиране међу прве три земље са преко 75%.
Земље јужне Европе имају највећи однос пензија и прихода од рада у касној каријери, док источне и балтичке земље обично имају најниже односе. У 11 држава чланица ЕУ, пензије су чиниле мање од половине средњег прихода међу људима који су при крају радног века. То укључује Немачку (49%), Белгију (48%) и Данску (47%).
Земље кандидати за чланство у ЕУ – Србија (46%), Црна Гора (38%) и Албанија (37%) солидно се котирају у овој рачуниици, знатно су изнад просека у неким чланицама ЕУ, попут Хрватске.
По подацима Евростата, мушкарци имају 3 посто веће пензије од жена у просеку, а само у једној трећини земаља жене су у предности по висини пензија.
Широм Европе постоје значајни диспаритети у пензијама. У 2021. години, просечни месечни бруто издаци за старосну пензију по кориснику кретали су се од 226 евра у Бугарској до 2.575 еура у Луксембургу.
Просек ЕУ у 2021. је био 1.294 евра
Како пише Јуроњуз бизнис, у номиналном смислу, земље западне и северне Европе имају највише пензије, док државе источне и југоисточне Европе имају тенденцију много нижих издатака за пензије по особи, али јаз се смањује када се прилагоди стандардима куповне моћи .
