Продаје се седам хектара између Суботице и Жедника прве класе. Улаз у посед после скидања рода. Цена 14.800 евра по хектару. Ово је само један од огласа за продају пољопривредног земљишта на крајњем северу наше земље.
По подацима Републичког геодетског завода просечна цена хектара земље у трећем кварталу прошле године била је већа за око хиљаду евра у односу на исти период 2023. године. За куповину једног хектара пољопривредног земљишта у Севернобачком округу у периоду прошле године требало је издвојити у просеку 11.300 евра. То је значајно више у односу на две године раније, када је била 9.900 евра.
Према последњем извештају о стању на тржишту непокретности, најскупљи хектар летос је у Јакову који припада општини Сурчин, плаћен 29.850, а најјефтинији 1.800 евра. Просечно најскупљи хектари плодне земље на територији Србије су у Јужнобачком округу – 15.900 евра и Сремском округу – 14.200 евра, док је Западнобачки округ са 12.500 на трећем месту. Пољопривредно земљиште најјефтиније је у јужној и источној Србији, где је просечна цена по хектару 5.000 евра.
Највиша појединачна вредност уговора за пољопривредно земљиште у Републици Србији у трећем кварталу постигнута је у околини Сомбора – за осам парцела укупне површине 390,9 хектара плаћено је 8,15 милиона евра, што је безмало 21.000 евра по хектару. Наизглед вртоглава цена плодне војвођанске земље, која тренутно у просеку износи 11.800 евра по хектару, која се приближила просечним у Европској унији, а далеко премашила оне у региону, пољопривреднике и познаваоце прилика на тржишту некретнина не чуди пуно.
– Куповину пољопривредног земљишта не можемо посматрати као остале некретнине, попут станова и пословних простора. С једне стране, зграде се стално граде, некад мање некад више, али се граде, а земља је ограничен ресурс од ког треба прехранити све више становника. Тако је не само код нас, него и у другим земљама – објашњавају нам у агенцији за некретнине. – Мање од десет одсто огласа за продају земље дође до нас, јер се она углавном продаје “од уста до уста”.
Право пречега је овде и те како важно, а тек кад први комшија није заинтересован да укрупни свој посед, у трку улазе други купац. Како истичу стручњаци, цене јесу високе, са тенденцијом да ће и даље расти, али с друге стране, људима који се баве пољопривредом то је дугорочно улагање, а опет често јефтиније него у остале некретнине. – Примера ради, за парцелу од осам хектара по просечној цени треба издвојити 94.400 евра, колико за стан у новоградњи од 60 квадрата у Суботици или од 35 квадрата у Новом Саду – кажу у агенцији за некретнине. – Уз то имамо и пољопривредне кредите, који су знатно повољнији од стамбених, а многе општине субвенционишу камате на њих.
На врху Малта, на зачељу
ПРЕМА последњим подацима Евростата, цене обрадивог земљишта у Европској унији су у 2023. биле највише на Малти, а најниже у Хрватској. Те године је просечна цена једног хектара обрадивог земљишта у Европској унији износила 11.791 евро, док је просечна годишња цена закупа обрадивог земљишта и трајних травњака била 173 евра по хектару. Подаци о ценама су доступни за 22 земље Европске уније, а у овој категорији је убедљиво најскупља Малта, где се хектар обрадивог земљишта продавао у просеку за 283.039 евра. На другом месту по висини просечних цена је Холандија са 91.154 евра по хектару, а на трећем Луксембург с 42.540 евра по хектару. Насупрот томе, најниже просечне цене обрадивог земљишта су регистроване у Хрватској – 4.491 евро по хектару, Летонији 4.591 евро и Словачкој 5.189 евра.
новости
