Од понедељка, банке ће понудити повољније зајмове за запослене и пензионере са примањима до 100.000 динара. Готовински и потрошачки кредити биће јефтинији и до три процентна поена, а посебни пакети припремљени су за пензионере. Процене указују и на могућу уштеду и до 40 милијарди динара у наредних пет година.
Колико ће то утицати на свакодневни живот, колико на економију, у разговору за РТС одговарали су професор Економског факултета у Београду Велимир Лукић и члан Извршног одбора Банке Поштанске штедионице Александар Чортан.
Одговарајући на питање колико је интересовање клијената, Чортан каже да је, закључно са јучерашњим даном, одобрено укупно пет и по хиљада кредита, у вредности од око 3,4 милијарде динара.
„Ако то упоредимо са прошлом годином и тражњом која је била у првој недељи септембра 30 одсто већа, сада смо већ за првих 15 дана практично дошли до 60 одсто веће тражње за овом врстом кредита него у септембру 2024. године“, упоредио је Чортан.
Како смо дошли до ситуације када држава треба да интервенише
Осврћући се на разлоге реаговања државе, Лукић каже да је банкарски сектор у земљама источне Европе до сада пословао прилично релаксирано, без ограничења у погледу каматних стопа.
Према његовим речима, претходни период обележиле су несташица и оскудица капитала. Међутим, времена се мењају, ово је ипак трећа деценија 21. века и неке ствари код нас морају да се поправе.
Пример на кредиту од пола милиона динара
Професор Лукић је дао и конкретне податке, који се односе на нову меру. Просечна пондерисана каматна стопа на остале кредите, како каже Народна банка Србије, била је око 11 процената, што је неки параметар, а дозвољено смањење три процентна поена, односно предвиђено да се деси не испод 7,5 процената.
„Ако узмете, рецимо, пола милиона динара на 24 месеца, и треба да их враћате, дакле, 24 месеца по каматној стопи 10,5 одсто, онда ваша месечна рата износи око 23.200 динара. Ако сада по новој уредби, по новој сугестији НБС, учините то исто и смањите камату на 7,5 одсто, онда ваша месечна рата треба да буде 22.500 динара. Дакле, разлика у месечној рати на пола милиона динара на две године је око 700 динара месечно. Што значи да би требало отприлике за тај кредит, када га вратите након две године, да исплатите укупно 557.000 динара вашој банци по старом или 540.000 динара по новом. Дакле, разлика је 16-17.000“, израчунао је Лукић.
Доминирају готовински кредити
Чортан каже да у структури захтева доминирају готовински кредити.
Иако су по износу нешто мањи, просечан готовински кредит у овом периоду у нашој банци износио је око 360.000 динара. Са друге стране, рефинансирајући кредити носе примат по укупном износу, јер је просечан рефинансирајући кредит износио око 900.000 динара, навео је он.
„И рокови за које се опредељују клијенти дефинитивно су најдужи, односно 71 месец, тако да се све ове уштеде које је професор изнео само мултипликују, с обзиром на то да је рок отплате у реалности знатно дужи“, каже Чортан.
„Више је захтева наших најстаријих суграђана у првих 15 дана новог производа. Очекујемо да ће и запослени у наредном периоду препознати прилику да свој кућни буџет уреде и остваре одређене уштеде и позивамо их да се јаве у једној од 250 експозитура Банке“, навео је Чортан.
О чему треба водити рачуна
Говорећи о томе шта треба знати када узимамо кредит, Лукић наводи да банка треба да процени кредитну способност и да помогне око формирања нивоа задужености који се може поднети.
„Иако ми имамо по новом програму максимално износ кредита који може да се одобри милион динара, највећи број тих потрошачких кредита и готовинских ће бити значајно мањег износа. Морате да сагледате капацитете, да сагледате будућа примања. И ја бих рекао да оно на што пензионери, рецимо, могу да рачунају у овој ситуацији, јесте да тај милион динара јесте нешто што они раније нису могли ни да повуку. По новој уредби, максимални износ кредита по којем они могу да се задуже већи је него што је раније био. Дакле, у ретко у којој банци су пензионерима на милион динара одобравали кредите, што је такође једна повољност“, истакао је Лукић.
Са друге стране, Чортан напомиње да пензионери у Банци Поштанске штедионице одувек могу, у зависности од своје кредитне способности, да аплицирају за износе и преко тог износа.
РТС
БОНУС ВИДЕО:
