У Србији 239.000 пензионера, од укупно 1,6 милиона, добија пензиони чек у девизама.
Укупна вредност ових пензија, како кажу из Завода за социјално осигурање, годишње износи 784 милиона евра.
Пензије у Србију стижу из 27 земаља, а највише их је из Хрватске, Босне и Херцеговине и Немачке, пише Блоомберг Адриа.
Према подацима Завода, просечна пензија која леже нашим суграђанима из иностранства износи око 3.282 евра годишње, односно 273 евра месечно (784 милиона евра годишње поделимо са 239.000 девизних пензионера).
Неки од ино-пензионера примају и више пензија, односно уз ону стечену из Србије стиже им и девизна из једне или више држава.
Тренутно је у Србији на снази 35 међународних уговора о социјалном осигурању. Највећи број међународних споразума предвиђа да је за остваривање права на инострану пензију, односно њен сразмерни део неопходно да је особа остварила стаж у иностранству од најмање 12 месеци, мада постоје одступања у погледу захтеване дужине навршеног стажа.
О праву на пензију одлучује свака држава уговорница на чијој је територији је осигураник радио, применом својих националних прописа и међународног уговора о социјалном осигурању.
Захваљујући међународним уговорима, радник који је стекао услов за пензију, захтев за пензију подноси у држави у којој има пребивалиште, а захтев поднет у једној држави сматра се поднетим у свим државама где је остварио радни стаж.
„Процес утврђивања стажа по службеној дужности обавља се у току поступка остваривања права, службеном комуникацијом између српског и иностраног пензијског органа на прописаним двојезичним обрасцима.
Већина пензија које се исплаћују у Србију су у еврима, а исплаћују се и у швајцарским францима, канадским, аустралијским и америчким доларима, британској фунти и шведској круни.
Ево и неких услова за земље из којих стиже највећи број пензија:
Хрватска
Највише пензионих чекова корисницима са пребивалиштем у Републици Србији стиже из Хрватске, 61.452.
У Хрватској је старосна граница за одлазак у пензију и за мушкарце и за жене иста као и у Србији. Мушкарци у пензију иду са 65 година живота и најмање 15 година стажа, а жене са 63 године и шест месеци живота. План је да се у Хрватској изједначе услови за пензионисање мушкарца и жена од 1. јануара 2030. године.
Хрватски осигураник који напуни 60 година, а има 41 годину стажа, такође може ићи у старосну пензију. Просечна пензија у Хрватској је нешто мања од 600 евра.
Босна и Херцеговина
Из Босне и Херцеговине у Србију стиже 41.687 пензија.
У Федерацији БиХ услов за одлазак у пензију је 65 година живота и најмање 15 година радног стажа. У старосну пензију се може отићи и са 40 година радног стажа без обзира на године живота. Ови услови важе и за мушкарце и за жене.
У 2024. у Федерацији БиХ просечан износ на пензионом чеку био је око 330 евра.
У Републици Српској право на старосну пензију има осигураник који наврши 65 година живота и има најмање 15 година стажа осигурања. Право на старосну пензију има и осигураник који нема навршених 65 година, али мора да напуни 60 година живота и да има 40 година пензијског стажа.
Жене које немају 65 година могу отићи у старосну пензију када напуне 58 година живота уколико имају 35 година стажа.
У Републици Српској у прошлој години просечан износ пензије био је око 300 евра.
Немачка
Бити немачки пензионер и примати пензију те земље је многима мотивација када се одлуче за рад у тој земљи. Да би то постигли, према међународном уговору, и мушкарцима и женама треба 65 година живота – пет година стажа осигурања, од тога најмање 12 месеци у Немачкој. Ипак, у Немачкој је просечна пензија за 10 одсто нижа него у другим чланицама Европске уније. А иако имају 45 година стажа, више од милион људи у Немачкој прима пензију мању од 1.200 евра. У Аустрији је просечна пензија чак за 800 евра виша него у Немачкој. Пензију из Немачке у Србији добија 41.316 пензионера.
Како се подноси захтев за утврђивање пензијског стажа у иностранству
Да бисте утврдили висину пензијског стажа у иностранству, потребна су вам следећа документа:
– захтев;
– сви писани докази о стажу навршеном у иностранству;
– фотокопија радне књижице;
– доказ о служењу војног рока;
– фотокопија личне карте;
– извод из матичне књиге рођених.
Захтев и документација предају се у филијали према месту пребивалишта лично или поштом.
пензионисани.бизпортал.рс
