Професор доктор Миљко Ристић каже како су овакве ситуације раније утицале само на старије особе, међутим то се касније променило.
Ристић напомиње да промена времена може довести до значајног урушавања здравља, али и да су жене од 50 до 55 година најосетљивије.
„Сигурно да промене времена утичу на становништво, то се раније односило на старије особе. Промена времена може стварно да доведе до значајног урушавања здравља, пре свега код кардиовасуларних пацијената, па и пацијената који болују од других болести“.
По тврдњама стручњака осетљиву групу чине и млађи од 15 година јер реагују на утицај електромагнетних таласа који се мењају у складу с растом живе у термометру.
Ожиљци затежу и пеку
Нагли пад атмосферског притиска, који прати долазак олује, изазива стезање и опуштање оштећеног ткива. С обзиром на то да оно није еластично него тврдо и жилаво, не прилагођава се промени притиска, што изазива затезање коже. Киша доноси свраб и пецкање ожиљака.
„Статистика је показала да те особе које су склоне томе се манифестују код старијих особа, али када погледате целу популацију, жене су ту осетљивије и то жене средњег доба од 50 до 55 година. Не треба занемарити те жалбе пацијената који никада нису били болесни“, рекао је Ристић.
Откуд срчани удар
Ниске температуре доприносе згушћавању крви и повећавају ризик од коронарне и веребралне тромбозе, главних покретача срчаног удара. Промена температуре у кратком времену од само неколико степени проузрокује сужавање артерија, ограничен проток крви и мањак кисеоника који допире до срца које због хладног времена брже пумпа крв како би одржало телесну топлоту, тврде стручњаци немачког Института за проучавање утицаја климе на здравље. Овакав напор представља велики ризик по здравље старијих људи који показују више реакција на промену времена.
Болови у зглобовима
Услед атмосферских промена ваздушног притиска ниво течности која обавија зглобове се мења, што проузрокује бол у костима – објашњава Роберт Мутс, професор реуматологије британске болнице „Аинтре“.
Време окидач за мигрене
Ветровито време је окидач и за мигрене. Услед ветра се стежу и натичу крвни судови хипоталамуса, центра у мозгу заслужног за надзор телесних функција, што изазива тешку главобољу.
Степска клима доноси температурне разлике
Кардиолог професор др Предраг Митровић изјавио је у емисији „Здраво са Иваном“ да ће клима у Србији бити налик степској. Он је објаснио да посебан проблем могу да буду велике температурне разлике, па тако једног дана да буде два степена, већ следећег 18 степени, а таква разлика може бити и више него неповољна по људски организам.
„Спољни ваздушни притисак делује на наш организам и држи наше тело у тонусу. Ми ћемо се као и животиње и друга жива бића навићи на те промене, али биће потребно време за то. Промене су дошле нагло, ми више немамо пролећа и јесени и оно што је најбитније да температуру унутрашње и спољне средине мењамо лагано, како наш организам не би претрпео већи шок“, рекао је професор Митровић.
Кардиолог Петар Оташевић истиче да се симптоми метеоропатије највише јављају код старих људи и деце или код особа са већ постојећим кардиоваскуларним проблемима.
„Оно што често виђам, када се мења време, јесу људи који се јављају због скока крвног притиска. Уколико су драстичне временске промене, онда видимо пацијенте који се јављају због симптома инфаркта, миокарда или шлога“, објаснио је др Оташевић и додао да промена температуре, јако нагла захлађења или дугачке периоде топлог времена, највише утиче на здравље.
Савет кардиолога људима који се не осећају добро приликом промене времена, јесте да прво измере крвни притисак. Уколико се и даље не осећате добро, потребно је да се одмах јавите вашем лекару.
Дневник
