Агроекономски аналитичар Жарко Галетин изјавио је данас да очекује да ове године у Србији буду бољи пољопривредни приноси, као и да пшеница сада напредује сасвим добро и погодују јој тренутне кише због наливања зрна и зрења и истакао је да се може очекивати рекордан род пшенице.
Имали смо једну изузетно лошу 2025. годину са изузетно ниским приносима, сигурно је да ћемо ове године имати боље приносе. Ми већ сада можемо да констатујемо да ће воћарске културе имати боље приносе, већ их и имају, доста раних воћарских култура је већ стигло на наше пијачне тезге. Воћарство ће евидентно имати боље резултате, повртарство такође, оно где се за сад још немамо потпуно извесну ситуацију јесу ратарске културе, рекао је Галетин за Танјуг.
Говорећи о предстојећој жетви која тек предстоји, Галетин је рекао да је констатовано да за сада пшеница изгледа сасвим добро.
Код пшенице је врло једна овако осетљива ситуација с обзиром да може да се појави неки градоносни облак и да потуче сав род, али надамо се да се то неће дести, али и ако се и деси, врло је ограниченог територијалног простора, тако да дефинитивно пшеница изгледа сасвим добро. Јунска киша јој одговара због наливања зрна и зрења, рекао је Галетин.
Навео је да су прошле године суноцкрет, кукуруз и соја имали веома мале приносе што је директно последица високих летњих температура и изузетно лошег режима падавина.
Све за сада говори и са аспекта праћења влаге у земљишту и вегетационе кондиције усева на нашим пољима да бисмо ове године могли имати један солидан принос, да не очекујемо превише, али да не очекујемо ни мало. Ако се задовољимо неким просечним приносом, то ће у сваком случају бити знатно бољи резултат него што је то било прошле године, рекао је Галетин.
Додао је да прогнозе које показују да Србија ове године може очекивати рекордан род пшенице јесу реалне и истакао је да ће Србија у јулу моћи да се похвали добрим усевом.
Пшеница је прошле године имала сасвим добар принос, имала је хектарски принос негде преко пет тона, што је један од најбољих хектарских приноса у последњих 10 година. Ове године имамо прогнозе и очекивања да пшеница може имати добар хектарски принос с обзиром да смо је посејали на нешто већим површинама, на неких 630.000 хектара. Само да не буде неких непредвиђених околности до краја јуна месеца, можемо очекивати рекордан род и те прогнозе су реалне, можемо их очекивати”, рекао је Галетин.
Указао је да је тренутно ситуација на светском тржишну пшеница таква да се очекује да пшеница на глобалном светском нивоу подбаци за више од 200 милиона тона и навео да на њену цену утиче геополитички фактор, логистика и друге ствари.
Присутне су прогнозе од врло релевантних институција, као што је Министарство пољопривреде САД да ће ове године пшеница на глобалном светском нивоу подбацити што ће довести до девастације залиха и раста цена. Ако томе додамо и тај геополитички фактор и фактор логистике, све то заједно може да доведе до неког раста, рекао је Галетин.
Додао је да је већ сада присутан влаг и спорт раст цена житарица, како на светском, регионалном, тако и на српском тржишту и навео да тај раст није толико очигледан као што је био почетком руско-украјинске кризе.
Одговарајући на питање шта је оно што утиче на раст цена ратарских култура, Галетин је рекао да су то тренутно дизел гориво и минерална ђубрива, који су најбитнији инпути у производњу у тих култура.
Говорећи о изазовима пољопривредне сезоне, Галетин је указао да изузетно високе температуре проузрокују развој патогена и топлотни стрес.
Ми смо и прошле године, управо због тих високих температура, имали проблем са афлатоксином, а кад имате проблем са афлатоксином онда имате проблем и у производњи млека и исхрани стоке. Треба пратити развој биљака када су високе температуре, код повртарства када имате изузетно високе температуре, па нагли пљусак и после тога опет високе температуре то је идеалан сценарио за развој патогена и једноставно у тим периодима усеви се морају свакодневно обилазити и предузимати неке превентивне мере, рекао је Галетин.
Додао је да произвођачи ратарских усева треба добро да спреме складишне просторе, попут силоса за кукуруз, да их добро очистие како се заражена роба не би мешала са здравом робом и довела до много горих последица него што би евентуално могло да се деси услед могуће појаве сушног периода и високих температура.
Говорећи о утицају климатских промена, Галетин је рекао да су се оне етаблирале на нашем тлу и да Србија више практично не припада умереном континенталном појасу, већ благој суптропској клими.
У том смислу се мења и структура сетве. Данас су мање присутне културе као што су кукуруз и соја, оне сада све више уступају место пшеници и сунцокрету, који се показао као отпоран, рекао је Галетин.
Додао је да су климатске промене велика опасност.
То је противник који има своју агенду, она мења климу на којој смо ми систематски радили. Такође, други фактор који утиче на пољопривреду је и геополитика. Због свега тога ми сада можемо да што је више могуће подведемо нашу пољопривредну производњу у режим контролисане производње ту пре свега мислим на наводњавање, на увођење стакленичке и пластеничке производње, на изградњу система против мразева, противградне мреже. То је комплексан проблем који се не може решити преко ноћи, али коме свакако треба да приступимо тако како како бисмо што више улагали у инфраструктуру и минимизирали те климатске промене, рекао је Галетин.
Навео је да не треба драстично променити сетвену карту и бирати културе које подносе климатске промене, већ да треба ићи у сусрет климатским променама на тај начин што ће се изградити систем да се биљне културе гаје у контролисаним условима.
Истакао је да је важно развијати паметну и регенеративну пољопривреду.
То је пољопривреда која апсолутно поштује земљиште као такво и природу као такву, и спречава девастацију земљишта употребом сувог ратарења. Сваке године усев се храни неким минералним и органским материјама из земље, а та органска материја се не враћа минералним и вештачким ђубривима. Решење је у стајском ђубриву. Регенеративна пољопривреда једноставно не да земљишту да се из њега извлачи хранљива и органска материја, а да му се истовремено не враћа. Има пуно научних предлога који би могли да се усвоје и да заживе, и они већ полако заузимају своје место у активностима наше пољопривреде, рекао је Галетин.
Оценио је да је праћење временских услова врло битно и да се на томе доста радило, али да непредвидивност времена, што је карактеристика климатских промена, не може испратити ни најсавременија метеоролошка средства за прогностику и за праћење времена.
- Позоришна представа „Свињар“ у суботу у Градском позоришту
- ГАЛЕТИН: ОЧЕКУЈЕМО ДОБРЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРИНОСЕ ове године, ПШЕНИЦА ИЗГЛЕДА САСВИМ ДОБРО
- Представа „Није злато све што сија“ одушевила малишане у ПУ „Чика Јова Змај“
- Свечана приредба у Мраморцу поводом завршетка четвртог разреда
- ОГЛАСИО СЕ РСЗ ЗБОГ СЕРИЈЕ ЗЕМЉОТРЕСА У СРБИЈИ: Ово сви морају да знају
- Влада одредила још 2,5 милијарде динара за пољопривреду
- „Дани поља стрних жита“ окупили стручњаке и пољопривреднике у Годоминском пољу
- СТАНОВИ СВЕ СКУПЉИ, А КУПАЦА СВЕ ВИШЕ Београд оборио нови рекорд на тржишту некретнина! 2025. ПРОДАТО БЛИЗУ 18.000 СТАНОВА Цене настављају да расту
- ЛУКА МАРКОВИЋ МАЈСТОР ПЕНАЛ СЕРИЈЕ ЗА ТРОФЕЈ КУПА ФСР ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ!
- Прваци ОШ „Херој Радмила Шишковић“ свечано обележили крај првог разреда
- Ивана Ђурић освојила друго место у Грчкој и поставила лични рекорд сезоне
- Кадети Јасенице победом завршили сезону
- МАЂАРИ СЕ ОБАВЕЗАЛИ: Рафинерија НАСТАВЉА ДА РАДИ као и до сада! Србија успешно затворила сва отворена питања с МОЛ-ом о НИС-у!
- БАРАЖ ЗА ЗОНУ ДУНАВ: ГЛАВАШ ДОЧЕКУЈЕ ШУМАДИЈУ ИЗ АРАНЂЕЛОВЦА
- ОД ПЕТКА ПОЧИЊЕ РАСПУСТ! Основци завршавају школску годину, ево шта следи за осмаке и матуранте
- Акција прикупљања помоћи за уређење дома новог свештеника у Церовцу, Башину и Мраморцу
- Институт за трансфузију крви Србије апелује: Залихе на дводневном минимуму, од 15. јуна креће летња кампања прикупљања крви
- Прваци ОШ „Херој Иван Мукер“ посетили библиотеку „Милутин Срећковић“
- Кеш кредити за пензионере: Ово су услови, каматне стопе и старосна граница преко које банке не иду
- Да ли су посете Експу обавезне или не? МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ ПОСЛАЛО ПРЕЦИЗНО ОБЈАШЊЕЊЕ
- СНАЖАН ХЛАДАН ФРОНТ УДАРА НА СРБИЈУ Стигло упозорење за ноћ пред нама СПРЕМИТЕ СЕ ЗА ОЛУЈЕ И ГРАД
- МИНИСТАР ГЛАМОЧИЋ: СРПСКА РАКИЈА ЈЕ НАЦИОНАЛНИ БРЕНД И ВЕЛИКА РАЗВОЈНА ШАНСА СРБИЈЕ
- “ЈЕЖЕВА КУЋИЦА” ПРЕД ПАЛАНАЧКОМ ПУБЛИКОМ
- Наталија Јовичић освојила другу награду на смотри „Извор живе речи“
- ПОМЕН-АНТИЋ ДУШАНКА
- СРБИЈАВОЗ ОБЈАВИО НОВЕ ЦЕНЕ ЖЕЛЕЗНИЧКОГ ПРЕВОЗА Ево ценовника по километру И ОД КАДА КРЕЋЕ ПОСКУПЉЕЊЕ
- ИЗЛОЖБОМ “ИСКОРАК” НАРОДНИ МУЗЕЈ У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ ОБЕЛЕЖАВА ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА ПОСТОЈАЊА
- Предшколци из вртића „Звездице“ посетили ОШ „Олга Милошевић“
- НОВИ ТРЕНД МЕЂУ МАТУРАНТИМА Са занатом лакше до сигурног посла и ПЛАТЕ ОД 5.000 ЕВРА МЕСЕЧНО
- Директна веза Србије и Црне Горе поново на шинама – ево када креће „Тара“ и колико кошта цена карте
- Бриљантан успех младих пијаниста из ОШ „Херој Иван Мукер“
