На листи најтраженијих занимања за 2025. доминирају технолошка занимања, са посебним нагласком на вештачку интелигенцију и дигиталну трансформацију, али значајан раст бележи и здравство, преноси портал Пословни.
Према предвиђањима, потражња за стручњацима за вештачку интелигенцију у ЕУ ће порасти за 37 одсто до 2030. године, а просечна годишња плата у овом сектору тренутно износи између 60.000 и 110.000 евра.
Развој софтвера је на другом месту и спада међу најперспективнија занимања у Европској унији, а годишња плата поменутих стручњака се креће између 55.000 и 90.000 евра годишње.
Посебно су тражени експерти за cloud computing, чија је експертиза кључна за скалабилност и флексибилност модерних ИТ система, али и стручњаци који развијају мобилне апликације.
На трећем месту је експерт за сајбер безбедност који треба да заштити рачунарске системе, податке и мреже од хакерских напада и других претњи. Просечне годишње плате се крећу од 45.000 евра до 80.000 евра, у зависности од искуства и знања.
Аналитичари података (data scientists) у просеку зарађују од 40.000 до 90.000 евра годишње и посебно су тражени у финансијском сектору и онлајн трговини, следе стручњаци за еколошку одрживост са платом од 45.000 до 75.000 евра и ДевОпс инжењери који зарађују од 55.000 до 80.000 евра на годишњем нивоу.
Популација Европске уније стари и због тога потражња за здравственим радницима, посебно за медицинским сестрама, стално расте.
Зелена транзиција ствара велику потражњу за инжењерима специјализованим за обновљиве изворе енергије, а њихове годишње плате износе од 48.000 до 75.000 евра.
Стручњаци за развој инфраструктуре рачунарства у клауду (cloud architects) бележе раст потражње од 23 одсто међугодишње, уз просечну плату између 55.000 и 90.000 евра.
На листи 10 најтраженијих занимања у Европској унији се налази и стручњак за дигитални маркетинг, а посебно су тражени они са искуством у аналитици и друштвеним мрежама.
