Годишње пензије у ЕУ од 4.479 евра у Бугарској до 34.413 евра у Луксембургу

Link kopiran u privremenu memoriju!

Према подацима Статистичке службе Европске уније (Еуростата) у 2023. години просечна бруто годишња пензија у ЕУ износила је 17.321 евро, односно 1.443 евра месечно, а унутар земаља чланица годишње пензије су варирале између 4.479 евра у Бугарској и 34.413 евра у Луксембургу.
Гледајући шире, међу 34 европске земље, просечне годишње пензије крећу се од 3.377 евра у Турској до чак 38.031 евра на Исланду, што значи да је највећа просечна пензија у Европи већа више од 10 пута од најниже.

Незнатно изнад европског просека су и четири највеће економије ЕУ, међу њима Италија има највеће пензије, следе Шпанија, Француска и Немачка а заједничко за ове три земље јесте да све имају велике државно финансиране пензијске системе и много скромније професионалне системе који покривају само одређене секторе или послодавце.

Због тога су трошкови за пензијске принадлежности веома високи, наводи се у анализи.

Пензије изнад европског просека имају и четири нордијске земље, од којих Исланд није у ЕУ.

Просечна годишња пензија највећа је у Данској – 30.543 евра а најнижа у Шведској – 22.674 евра.

Земље бившег Источног блока имају генерално ниже износе просечних пензија, али веће привилегије које се дају пензионерима као што су бесплатна здравствена заштита, превоз и субвенционисано становање, што увећава ниво социјалне заштите.

Захваљујући таквим социјалним давањима квалитет живота пензионера је виши него што би био да зависе само од пензије.

Међутим, ако се у рачуницу уведу и стандарди куповне моћи односно поређење колико исте количине роба и услуга може да се купи у различитим земљама, редослед на европској листи се значајно мења.

Ови стандарди одражавају стварне трошкове живота па се, рецимо, рангирање Шпаније и Турске значајно побољшава након корекције тим паритетима и Шпанија се помера са 13. на 4. место, док се Турска пење са последњег 34. на 25. место.

Насупрот томе, Швајцарска са 5. пада на 15. место, а Словачка са 27. на 33.

Као позитивно се истиче то што животни стандард у старости не зависи искључиво од пензијских давања, али то не брише разлике у погледу прихода.

У Европској унији пензије у просеку представљају око три петине зараде коју је неко примао непосредно пре пензионисања.

У већини европских земаља, према подацима Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), просечан приход људи старијих од 65 година је нижи од просечног прихода укупног становништва.

Граница сиромаштва је, према ОЕЦД-у, дефинисана као 50 одсто средњег прихода домаћинстава укупног становништва, што значи да је скоро сваки шести пензионер у ЕУ у ризику од сиромаштва, а та стопа је са 12 одсто у 2013. порасла на 15,5 процената у 2023. години.

Како се наводи, иако се пензијски системи у земљама Европске уније (ЕУ) разликују, заједничко им је то да су пензије главни извор прихода за старије, па у ЕУ приближно две трећине њихових примања долази од јавних трансфера, углавном државних пензија и других давања, наводи се у анализи објављеној у последњем издању “Гласа осигураника”, гласила Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО).