Велики број грађана се сусреће са потребом да промени адресу становања због одласка на студије, удаје или из других разлога. Тај процес подразумева одлазак на шалтере различитих или истих институција и подношење захтева за измену података да би се промена евидентирала у личној карти, пасошу, возачкој и саобраћајној дозволи и другим исправама. Како би се та пракса избегла, потребно је омогућити истовремену промену података у свим јавним евиденцијама, тако што би државни органи електронским путем размењивали податке по службеној дужности.
Тренутна процедура промене пребивалишта подразумева одлазак у просторије МУП-а и подношење захтева уз достављање неопходне документације. Да би се нова адреса евидентирала у личној карти, потребно је да грађанин плати 380 динара уколико поседује личну карту са чипом, односно 1.200 динара уколико је без чипа. Поред тога, грађани имају законску обавезу да промене и пасош и пре рока истека како би подаци били истинити, што подразумева поновно обавештавање МУП-а о промени адресе и трошак од 3.600 динара за издавање новог пасоша.
У случају евидентирања промене у саобраћајној и возачкој дозволи, грађанин је дужан да се опет обрати МУП-у. Грађани су дужни да овај податак пријаве и Републичком фонду за здравствено осигурање како би се нова адреса уписала у чип здравствене картице, као и било ком другом органу који евидентира пребивалиште као битан податак, што је на пример случај са локалном пореском администрацијом, која утврђује порез на имовину на основу овог податка. Према најновијим резултатима истраживања Републичког завода за статистику, 146.000 лица је променило пребивалиште у прошлој години пролазећи кроз компликовану бирократску процедуру.
– Препорука НАЛЕД-а је да се по узору на локалне самоуправе формирају тзв. Јединствена управна места при полицијским управама, за промену пребивалишта и издавање докумената које издаје МУП. На тај начин би се грађанима омогућило да на једном месту окончају поступке за сва документа која изискују промену због промене места становања – објашњава Ана Миловановић, менаџерка за регулаторну реформу у НАЛЕД-у.
Будући да већ постоји Регистар пребивалишта, као и Централни регистар становништва у којима се води податак о пребивалишту, потребно је омогућити и законски обавезати остале органе да овај податак преузимају. Такође, законске одредбе које обавезују грађане да подносе захтеве за измену податка у документима требало би прилагодити новоствореним могућностима које нуди дигитализација.
– У основи препоруке да се омогући истовремена промена пребивалишта у свим јавним евиденцијама јесте да се с једне стране избегне дуплирање корака где се од грађана очекује да физички подносе захтев за промену адресе или неког другог личног податка код сваког органа посебно, а с друге да се укине обавеза навођења податка о пребивалишту на самом документу где такав податак није неопходан. Уместо тога, институције би по службеној дужности међусобно размењивале податке путем тзв. сервисне магистрале органа. Реч је о софтверу за размену података и електронских докумената између органа управе преко кога је, од тренутка успостављања 2017. па све до прошле године, према доступним подацима, размењено 170 милиона података, што значи да је та цифра сада и већа – истакла је Миловановић.
На нивоу Европске уније, постоји значајан помак ка дигитализацији и поједностављењу административних процедура кроз различите иницијативе, укључујући и развој дигиталног новчаника. Он ће омогућити грађанима да у сваком тренутку имају већу контролу над својим подацима и да одлучују које личне податке ће делити са другим, јавним и приватним институцијама. Предвиђена је и могућност да се додају и други лични документи (попут диплома, сертификата, као и платних картица) које грађани могу чувати на свом телефону и поделити их када им то затреба, чиме ће се олакшати електронска идентификација и електронско плаћање. Очекује се да до 2026. дигитални новчаник буде доступан у свим земљама ЕУ, док је у случају Србије начињен први корак формирањем Радне групе за измену Закона о еДокументу, којим би се омогућило увођење домаће верзије дигиталног новчаника.
НАЛЕД
