Грујичић је за данашњу Политику рекла да ће клиничка слика бити главни фактор за одређивање редоследа којим ће пацијенти бити позивани на операцију, а не датум када су стављени на листу. Осим тога, на сваких шест месеци мораће да се раде контроле листи чекања.
– Суботом и недељом људи морају да се позивају на прегледе. Ако треба – ја ћу их позивати и прегледати. То треба да ради свако у свом региону – истакла је Грујичић.
Навела је да Институт Бањица још није почео да ради у пуном капацитету, због реконструкције која траје, а да ће, када се преуређење заврши, имати на располагању 12 операционих сала,
– Обећали су да ће, ако не буду морали да збрињавају пацијенте са траумом, целу листу чекања моћи да очисте за две до две и по године – рекла је Грујичић и навела да је друга велика листа чекања она за прегледе на магнетној резонанци.
Према њеним речима, у Клиничком центру Србије прегледи су заказивани за две године када је било два апарата, сада их има пет, а и даље се прегледи заказују на две године.
Када је реч о заказивању прегледа код специјалиста, Грујичић је рекла да нема довољног броја људи и да треба видети колико је одређених специјалиста потребно неком дому здравља, додајући да не може иста шема да важи у Бојнику и Београду.
Грујичић је додала да не може да постоји 50 експерата у једној здравственој кући и да неко не може да ради као хирург ако има 50 одсто компликација после операција.
Одговарајући на питање да ли је увођење норматива услов да се уведе допунски рад у државним здравственим установама, Грујичић је рекла да када се испуне нормативи нико неће имати времена да ради допунски.
– Биће уморни. Имате људе код којих хрле пацијенти, али и оне код којих нико неће да се лечи. Очигледно да они имају добар приступ и знају лепо да попричају са пацијентима, да им све лепо објасне, оперишу… Не знам колико ће мој мандат да траје, али покушаћу то да регулишем посебним правилником – рекла је она.
На питање да ли ће бити реализована идеја да ковид болнице постану палијативни центри, Грујичић је рекла да се налазимо пред затварањем ковид болница и пред одлуком шта са рационализацијом тог простора.
– Ковид болница у Батајници има више од 930 кревета, а оне у Новом Саду и Крагујевцу више од 500. Не можемо све те болнице претварати у палијативне центре. Мислим да одређене зграде треба конзервирати, добро очистити и дезинфиковати, и оставити за, не дај боже, у случају појаве неке нове пандемије – додала је Грујичић.
Говорећи о враћању лекара у мале средине, нагласила је да Србија полако почиње да личи на развијене земље.
– Враћање лекара у мале средине доста значи. То је изналажење начина да нешто учините за заједницу у којој живите и да се повежете са људима који тамо живе, али и да на неки начин оставите траг у тој средини – објаснила је она.
Говорећи о недавној посети здравственим установама на КиМ, Грујичић је рекла да се диви српском народу на Косову и Метохији који успева да опстане и додала да су домови здравља и амбуланте у покрајини у добром стању.
– Али, немају све установе исту опрему и то ћемо видети да стандардизујемо, да свуда постоје исти услови – рекла је Грујичић.
Додала је да се у свим здравственим установама на КиМ које финансира Србија лече и Албанци.
