Према подацима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, борачки статус у Србији има 41.513 људи, али се не зна колико је њих здравствено неосигурано.
„Посебно сам поносна на измену овог дела закона о здравственом осигурању који се односи на ветеране. После 25 година исправили смо велику неправду према нашим херојима. Увек су нам пуна уста позивања на њих, а некако су изостајале конкретне мере којима би добили место у друштву које су заслужили“, каже Грујичић за Новости.
Наводи да се последњих година то изменило као и прича о њиховим подвизима.
„Ту посебно мислим на хероје са Кошара и Паштрика, а то потврђује и измена дела Закона о здравственом осигурању“, рекла је Грујичић.
Министарка каже да је овим изменама омогућено да сви ветерани који не остварују на други начин право на здравствено осигурање то могу да ураде уз борачке књижице.
„На предлог Удружења ветерана допунили смо ову измену да се закон односи и на њихове породице. Тако да ће поред ветерана и чланови њихових породица имати основ за здравствено осигурање према борачкој књижици“, рекла је Грујичић.
Министарка је позвала све ветеране да преузму своје борачке књижице у сарадњи са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Тада ће се, како је истакла, знати тачан број оних који нису имали здравствено осигурање, а борци који досад нису имали статус осигураника могли су да рачунају само на збрињавање хитних стања у јавном здравству, а за све остало су морали „да се сналазе“.
„Хитна стања је углавном покривао Угрентни центар, за друго су морали или приватно, што је било јако тешко због њихове материјалне ситуације, или су им моје колеге излазиле у сусрет на неки начин кад год је то било могуће. Зато и кажем да је овим исправљена велика неправда“, указала је Грујучић.
На питање зашто се толико чекало на решавање статуса ветерана у здравственом систему, министарка каже да је раније државу „било срамота да говори о њима, да је реч агресија на нашу земљу заменила интервенција, као и да је учесницима ратова стваран осећај кривице што су се борили за своју земљу и народ“.
„Затим је престало чак и здравствено праћење наших војника који су били на КиМ, под изговором да немамо пара. За шта је требало да имамо новац ако не за то. Тек смо последњих година почели да називамо ствари правим именом и да причамо о подвизима, поготово те деце која су прошла пакао, бранили и одбранили народ. То је велика срамота нашег друштва“, рекла је она.
Извор: Танјуг
