Пре пет година њен супруг је у својој 50. години трагично настрадао на послу, кад се на њега обрушила земља док је постављао канализационе цеви на дубини од 4 метра. Њихово троје старије деце, од 34, 25 и 21 године, за очеву погибију је окривило мајку пребацујући јој да је инсистирала да он ради тај кобан посао, па су јој, каже, окренули леђа и отишли, а свекрва ју је, са децом, избацила из куће.
– Због стресова сам 2022. године доживела први мождани удар, а осам месеци касније ми је откривен рак дојке, који је метастазирао на лимфне чворове испод пазуха, кичмени стуб и другу дојку. Пошто је тумор био агресиван, није могао да се оперише, па на месту настанка имам живе ране, с којима сам ишла и на посао, а радила сам као сервирка и спремачица у дечјем вртићу. Трпим несносне болове, због којих пијем јак аналгетик 4 пута дневно, а кад ни он не помогне, долазе да ми дају морфијум – прича Славица, која од јула, кад је претрпела други мождани удар, не можа да користи ноге, а лева рука јој је потпуно одузета.
О њој брине син, а прискачу у помоћ и њене пријатељице. Умрли су јој родитељи и рођена сестра, а од мужевљеве фамилије, каже, нико не пита ни за њу, ни за њену децу.
– Уселили смо се у празан стан кад смо истерани из куће, али су нам пријатељи одмах донели кревете за децу, комоду, сто, столице… Ја сам једно време спавала на поду, а онда нам је организација „Помоћ српској деци“ купила кревет, као и лаптоп сину и ћерки и више пута нас снабдела храном, коју нам доносе и пријатељи, тако да ми деца нису гладна – истиче Славица.
Већ три месеца она не пије потребан лек за разређивање крви, а нема новца ни за скупе физикалне третмане. За лекове јој је месечно неопходно око 15.000 динара и још 68.000 за имунолошку терапију, која би, како каже, „зачаурила“ канцер и спречила његово даље ширење.
У фондацији „Хуманост без граница“, где се пријавила, навели су да Славици недостају и електромоторна инвалидска колица, тоалетна помагала, кревет са даљинским управљањем, као и антидекубитни душек, да јој се од лежања не би појавиле ране на леђима.
– Рак ми се није проширио на мека ткива, па су ми рекли да још увек имам спаса. Борим се свим силама да се опоравим и станем на ноге, јер ћу тако моћи бити ослонац и својој деци – не губи наду ова храбра жена.
ПОТРЕБНО МНОГО, УПЛАЋЕНО МАЛО
Славици се може помоћи слањем СМС поруке 295 на 2407, вредне 200 динара, а фондација „Хуманост без граница“ за њу прима и новчане уплате на рачуне – динарски: 160-6000002308889-55 и девизни: 160-600000231012727, SWIFT/BIC: DBDBRSBG. Фондација је проценила да је за њено лечење неопходно 616.642 динара, а досад је послато само 18 СМС порука и на рачун уплаћено 5.000 динара. Драган Ступар је апеловао да се донације за Славицу уплаћују на рачун Хуманитарне организација „Не игнориши“: 340-1000138855-72.
Фото приватна архива
ЗАНИМЉИВОСТИ: Натчулни свет и магија
Повезаност са натчулним светом није ограничена само на брачне завете. У неким крајевима, и данас су жива веровања у демонске силе, шумска и водена божанства.
Тако постоји и везивање мужа „мачићима“. То је једна од бизарних магијских пракси за коју се верује да има моћ да „веже“ мушкарца за жену укључује мачиће. „Мачићи кад се роде, окупају их водом и дају ту воду свом супругу да попије, он ће бити слеп за друге,“ каже Пастуловић, додајући да су му таква сведочанства тешко поверљива, али да су магије „можда и могуће.“
Пастуловић сматра да је за експанзију оваквих пракси одговоран недостатак духовности.
„Четрдесет година смо били комунистичка држава и људи траже осећај духовности. Нажалост, неки их траже код врачара.“
