Све више људи постаје свесно проблема бацања хране, а владе су под све већим притиском да реагују. Због тога су закони о смањењу отпада од хране сада на снази у неколико земаља. Од пре неколико дана списку ових земаља придружила се и Словенија.
Француска је прва земља
Француска је прва земља на свету која је забранила супермаркетима да бацају или уништавају непотребну храну, обавезујући их уместо тога да је донирају добротворним организацијама и банкама хране. Након Француске, која је овај закон усвојила 2015. године, њен пример следила је Италија, а ових дана најављено је да ће и Словенија забранити бацање такозване непотребне хране.
Банке хране и друге хуманитарне организације које се баве донирањем хране и помоћи угроженом становништву сматрају да би, уколико би кроз законску регулативу маркети били у обавези да донирају храну, тиме био обезбеђен значајан број становника Србије, који тренутно готово или уопште немају никакав оброк на столу.
– Када би и Србија усвојила један овакав закон и ослободила донирану храну ПДВ-а, према неким истраживањима економских стручњака, појавило би се око 16 милиона евра вредне хране. То би била значајна количина која би помогла да се смањи број гладних у Србији. Према подацима које сада имамо, у Србији свакодневно чак 450.000 породица нема ниједан оброк на столу, док се истовремено годишње баце два милиона тона хране – рекао је за Бизпортал председник удружења Банка хране Војводине Срђан Будимчић.
За сада у Србији организације функционишу на добровољној бази друштвено одговорних компанија. Оне се на позив удружења или самостално јављају како би донирале своје производе или храну пред истек рока трајања, али која је још увек безбедна за конзумацију.
– У Србији још увек не постоји усвојен закон, али иницијатива постоји, како од банака хране, тако и од Српског филантропског форума и фондације Ана и Владе Дивац. Видећемо, када и да ли ће Влада Србије имати у плану да један овакав предлог стави на разматрање – рекао је Будимчић.
Када је реч о српском законодавству, Закон о порезу на додату вредност представља проблем за донирање хране у већим количинама. Маркети и трговински ланци и донатори морају да плате стандардну стопу ПДВ-а од 20 одсто. Овај закон прописује обавезно плаћање ПДВ-а на донирану храну, што обесхрабрује донаторе да буду хумани. У банкама хране и хуманитарним организацијама сматрају да би се укидањем ове обавезе број оних који имају жељу да донирају значајно повећао.
Поред Француске и Словеније, сличан закон је на снази и у Италији. Та земља од 2016. године има закон који омогућава трговцима да донирају вишак хране банкама хране и добротворним организацијама. Овај закон значи да предузећа избегавају санкције за донирање хране након истека рока трајања, а доступни су и порески подстицаји у зависности од количине дониране хране. Произвођачи хране такође могу донирати храну коју би иначе бацили. Ова одлука углавном се односи на ресторане у тој земљи, али су кроз њу укључени и супермаркети.
Азија и друге земље
На територији Азије законе о управљању отпадом од хране имају и Кина, Сингапур и Јужна Кореја, али се њихови прописи односе на забрану бацања хране уопште. Јужна Кореја се бави проблемом отпада од хране још од 2005. године, када је влада прво увела забрану одлагања хране на депоније.
Још 2010. године јужнокорејска влада покренула је пилот пројекат за управљање отпадом од хране, у оквиру којег су грађани у 144 локалне области финансијски одговарали за количину бачене хране. У међувремену, држава је развијала инфраструктуру за национални систем управљања отпадом. Од 2013. године, сваки становник те земље је у обавези да правилно одлаже отпад од хране и да плаћа његову прераду у зависности од тежине. Они који не поштују прописе суочавају се са високим казнама.
У постројењима за прераду хране, течни део отпада – који чини око 80 одсто укупног отпада – одваја се и конвертује у биогас, док се чврсти остаци користе као компост и сточна храна. Јужнокорејске власти одобриле су и изградњу постројења које ће биогас претварати у топлотну енергију. Очекује се да ће ово седмомегаватно постројење прерађивати до 93.000 тона отпада од хране годишње.
У Америци шест савезних држава је забранило одлагање отпада од хране на депоније. Те државе улажу у развој напреднијих система за управљање отпадом и изградњу инфраструктуре за компостирање.
Док многе земље већ користе иновативне законе и инфраструктуру за борбу против бацања хране, јасно је да ресторани и трговци могу учинити још више.
Биз Инфо
