Наиме, 30. и 31. децембар ове године падају у суботу и недељу, док су 1. и 2. јануар, односно понедељак и уторак, нерадни дани.
То значи да ако узмете само петак, 29. децембар, добијате пет везаних слободних дана.
Друга варијанта је да узмете три слободна дана: 3, 4, и 5. јануар и спојите чак девет дана одмора (од 30. децембра до 8. јануара), на рачун два нерадна и два викенда.
Трећа варијанта је да узмете одмор од 29. децембра до 8. јануара и тако добијете 10 дана одмора, користећи реално само четири ваша дана.
Наравно, све ово зависи од договора са послодавцем код ког радите и дужине трајања радне недеље, али у већини случајева се радна недеља рачуна од понедељка до петка.
Када је Божић у питању, он нажалост ове године пада 7. јануара, односно у недељу, а како „систем преношења“ на први наредни радни дан не важи за верске празнике, у понедељак ћемо ипак морати на посао.
За разлику од државних празника који се могу преносити на први наредни радни дан, у случају да један од датума када се празник празнује пада у недељу, верски празници из члана 4. Закона, не потпадају под то правило, стоји на Параграф лексу.
Ипак, важно је знати да они који раде било који од наведених дана који се празнују нерадно – имају право на дуплу дневницу.
Према Закону, ако запослени ради на дан празника, има право на увећање зараде – најмање 110 одсто од основице.
Поред тога, запослени који ради на дан празника који је нерадни дан има право и на друга увећања зараде уколико су испуњени услови за то (увећање зараде за рад ноћу, увећање зараде за прековремени рад и слично).
У 2024. очекује нас чак шест нерадних дана. Након Нове године и Божића, следе нам Васкрс и 1. мај, који ће се наредне године обележавати истог дана.
Телеграф бизнис
