Да ли се 6. јануар, за који је Влада Србије препоручила да буде нерадни дан, третира као празник са посебним правима за запослене? Ово питање изазвало је бројне недоумице међу послодавцима и радницима, посебно у контексту законских одредби о увећаној заради за рад током празника.
Влада Републике Србије усвојила је Закључак о препоруци послодавцима у Републици Србији да омогуће запосленима да не раде на Бадњи дан.
Према Закону о раду, запослени има право да одсуствује на дан празника који је законом одређен као нерадни, уз пуну накнаду зараде. Ако, међутим, ради на тај дан, има право на увећану зараду. Минимална стопа тог повећања износи 110 одсто основне зараде.
Адвокат Бранислав Вјештица објашњава да запослени имају право на увећану зараду у неколико ситуација, као што су ноћни и прековремени рад, затим рад у сменама и рад на дан државног празника.
– Ако радите на празник који је законом одређен као нерадни дан, имате право на ову надокнаду. Међутим, закон не предвиђа казну за послодавце који то не поштују – напомиње Вјештица.
Важно је истаћи да се одредбе о увећаној заради не односе на раднике ангажоване по основу уговора ван радног односа, као што су уговори о привременим пословима, делу или ауторском раду.
Влада Србије је издала препоруку да 6. јануар буде нерадни, али како из Уније послодаваца Србије (УПС) објашњавају, препорука није правно обавезујућа.
– Послодавци нису дужни да прихвате препоруку, било у смислу проглашења 6. јануара за нерадни дан, било у смислу исплате увећаних дневница за запослене који буду радили тог дана – наводе из УПС-а.
Адвокат Бранислав Вјештица наглашава да су државни и верски празници, који су законом дефинисани као нерадни дани, уређени Законом о државним и верским празницима. Влада, као извршни орган, нема право да самостално мења законска правила.
– Устав јасно одређује да само Народна скупштина може да доноси законе. Влада може давати препоруке и доносити уредбе, али те одлуке немају законску снагу – објашњава наш саговорник.
Према препоруци, послодавци који одлуче да 6. јануар третирају као нерадни дан дужни су да запосленима који тог дана ипак раде исплате увећану зараду. Међутим, они који овај датум третирају као обичан радни дан, немају обавезу исплате увећане зараде.
– У суштини, све зависи од послодавчеве одлуке. Ако се 6. јануар не третира као празник, зараде остају стандардне. С друге стране, ако послодавац прихвати препоруку, запослени који раде тог дана имају право на повећање од најмање 110 одсто основне зараде – прецизира Вјештица.
Да би ова препорука постала обавезујућа, неопходна је измена закона. Процес измене захтева да Влада усвоји предлог, који се потом мора одобрити у Народној скупштини.
Закон такође јасно прописује да се нерадни дани за време празника не рачунају у дане годишњег одмора. Запослени има право на најмање 20 радних дана годишњег одмора, без обзира на то да ли је радио током празника или не.
Постоји и опција договора између послодавца и запосленог – ако запослени ради на празник који је законом одређен као нерадни дан, може се договорити да буде слободан неки други дан. У том случају, не остварује право на увећану дневницу.
– Иако закон јасно дефинише права запослених за време празника, ситуација са препорукама као што је ова за 6. јануар отвара простор за различите интерпретације. Запослени и послодавци треба да буду свесни да препорука нема законску снагу, већ служи као смерница. Све док закон не буде измењен послодавци задржавају право да сами одлуче како ће поступити, док запослени морају бити информисани о својим правима како би их, у случају потребе, могли заштитити – закључује адвокат Бранислав Вјештица.
