Сваки пут када се појави јефтинија викендица на огласима, готово по правилу, реч је о наслеђеној кући са којима сродници не знају шта би пре него да је продају. Углавном је ту реч о објектима који нису одолели зубу времена, у лошем стању и они вреде највише 40.000 евра. Онај ко купи такву викендицу, па је опрема, не би смео да уложи више од 100.000 евра. Када се таква рачуница стави на папир, лако се долази до одлуке о куповини.
Иако је интересовање опало, цене су остале на истом нивоу када је постојала потражња, без назнака да се оне спусте. Тако се куће и викендице, намештене и празне, могу пронаћи по различитим износима – од 30.000 евра па до око 100.000 евра за одмах усељиве објекте. Цене иду и до неколико стотина хиљада евра.
Иначе, у последњем кварталу 2023. настављена је стабилизација и смиривање на тржишту непокретности након двогодишњег, изразито динамичног раста. Од 1,7 милијарди евра укупне вредности тржишта у овом периоду, највећи удео заузима продаја станова – 871,5 милиона евра, са учешћем од 51 одсто од укупно прометоване вредности. За грађевинско земљиште издвојен је 131 милион евра или осам одсто од укупне вредности, а значајна сума и за пољопривредно земљиште – 80 милиона евра, што је у укупном уделу пет процената.
Када је реч о начину плаћања, седам одсто свих прометованих непокретности плаћено је из кредита, што је два процентна поена мање него лане, наводе у РГЗ.