Метеоролог Иван Ристић је објавио у понедељак листу најтоплијих градова у Европи и Ћуприја се за 12. август нашла на 10. месту са 40,6 степени Целзијуса, а како се очекује да данас буде још топлије, каже да ће највероватније данас овај град освојити прво место – златну медаљу!
„Ако не будемо на првом месту са Ћупријом, може да се деси да прва у Европи буде Босна. Свакако смо кандидати за златну медаљу за највишу температуру ваздуха. Ћуприја је углавном међу нашим најтоплијим градовима, са, рецимо, Смедеревском Паланком. Због топлотне куполе, чији је епицентар изнад нас, могуће да буде још топлије него јуче у Ћуприји“, каже Иван Ристић.
Пресудан је географски положај
Према његовим речима, за високе температуре у овом и другим градовима пресудан је географски положај, а познато је да се Ћуприја налази у котлини и да је окружена планинама. Када нема ветра, као што је то случај сада, изнад Ћуприје се оформи такозвано језеро топлог ваздуха и често се може чути да овај град због тога подсећа на ужарену тепсију.
Истовремено, у метеоролошким анализама, Београд је град са врелим тропским ноћима.
„Асфалт, бетон, блокови повећају у Београду ноћу температуру, односно, температура ноћу теже пада, али преко дана за нијансу и мање расте и због тога Београд није међу најтоплијим градовима у току дана. Ћуприја се због свог положаја показала као најтоплија у току дана, али ту су и други градови, Лесковац, Смедеревска Паланка, буду и Лозница и Ваљево. Они би могли да буду наредних дана међу најтоплијима.“
Климатолог др Ђурђевић о најтоплијим градовима у Србији
И наш чувени климатолог проф. др Владимир Ђурђевић са Физичког факултета објаснио је зашто су Ћуприја и Смедеревка Паланка у врху листе најтоплијих српских градова. Напоменуо је да би међу најтоплијим градовима били и Јагодина, Велика Плана, Свилајнац и други ако би имали гушћу мрежу метеоролошких станица.
„Оба града су на граници која, условно говорећи, раздваја брдско-планински јужни део наше земље и равничарски северни. Тако да, у оваквим ситуацијама када постоји прилив топлог ваздуха са југо-запада, југа или југо-истока, његово ‘пребацивање’ преко планина а затим спуштање низ заветрене стране, доводи до појаве фенског ефекта. Овај ефекат значи да док се ваздух спушта низ планинске обронке, додатно се загрева услед повећања притиска, јер вредност притиска је већа у подножју планине у односу на вредност на врху. Тако да су оба града некако прва на ‘удару’ овог ефекта, а додатно су оба на ниским надморским висинама, у долинама река, па је из свих ових разлога изгледа њихова позиција више него добра да би се овај ефекат видео у пуном светлу“, објаснио је Ђурђевић.
