Многи се често налазе у збуњујућој ситуацији у моменту када им се ближи пензионисање, а главна дилема је колика ће им бити примања… Све више људи поставља ово питање, па чак и они који су млађи и који до пензије још имају да раде.
Званично, минимални број година радног стажа за одлазак у пензију је 15 година. Тако, према званичној рачуници, ако је неко радио 15 година, и на пример био тај период био пријављен на плату у висини овогодишњег минималца, у старости га очекују примања у износу од 8.848 динара.
Ипак, потребно је истаћи да је највећи фактор, поред радног стажа, сама висина примања и од ње највише зависе ваша примања у старости.
Према рачуници коју је Фискални савет недавно урадио за „Блиц Бизнис“, сви који су 40 година радили за минималац (који се од 1. јануара попео на нешто више од 40.000 динара) данас могу да рачунају на пензију од 23.596 динара.
За оне који су 40 година зарађивали више од минималне зараде и плату од око 50.000 динара месечно пензија би била 29.495 динара. Оне који су зарађивали 70.000 динара следовала би пензија од 41.290 динара, док за зараду од 90.000 динара може да се очекује пензија од око 53.000 (53.090 динара).
– Након последњих повећања пензија, примања за пензионисане раднике са 40 година стажа износе у овој години око 58 до 59 одсто њихове зараде. То је релевантнији показатељ него ли однос просечне пензије и просечне плате (који се разумљиво у широј јавности најчешће цитира), јер у просечну пензију улазе и породичне пензије, и инвалидске пензије (које су годинама биле подложне малверзацијама), као и пољопривредне пензије – што умногоме обара просечан износ пензије – рекао је за „Блиц Бизнис“ члан Фискалног савета, Никола Алтипармаков.
Формула
Формула за израчунавање није нимало једноставна али је суштина у томе да што је већа плата током радног стажа, то је већа и пензија. Висина пензије, практично, је једнака производу личног и општег бода.
Да бисмо дошли до личног бода, морамо да израчунамо лични коефицијент. До њега долазимо када сваку нашу годишњу зараду поделимо са просечним републичким зарадама у одговарајућим годинама, а онда збир добијених износа поделимо са годинама стажа.
Од 1. 1. 1970. до 2002. године зарада се узима у нето износу, а од 2003. у бруто износу. Kад знамо колики нам је коефицијент, њега множимо са годинама стажа и добијамо лични бод. На крају добијени износ помножимо са општим бодом који од јануара 2023. износи 1.111,25 динара.
Још једно повећање до краја године
Недавно су наши званичници обелоданили да најстарији грађани треба да очекују нове повишице и да ће раст бити двоцифрен, али већи од 10 одсто.
– Веома велико повећање пензија ће бити поново. Свакако двоцифрено, пре краја године, у јуну ћемо моћи да сагледамо и да видимо да ли ћемо моћи од октобра, новембра или децембра, у зависности од ситуације. И то неће бити 10 посто. Биће пензионери врло задовољни. До краја 2025. године просечна пензија у Србији биће 450 евра – навео је председник Вучић.
