Ове године зима је била блага. Први пут откако постоје мерења, два града у Србији током зиме нису имала ниједан ледени дан, а зиму су обележили топлотни, а не ледени таласи. Сва три зимска месеца имала су периоде са температуром изнад нормале. Забележен је само један талас хладноће, и то на Копаонику од 5. до 9. фебруара.
Професор Владимир Ђурђевић, климатолог каже за РТС да у ситуацији када је свака година топлија од онога што је било пре педесетак година није изненађење да се дешавају ствари које су неуобичајене
Ђурђевић наглашава да су промени климе допринели људи и да је цео регион за 2,5 степени топлији него што је био пре почетка индустријске револуције.
„Спадамо у један од региона који се загревају брже од глобалног просека, пошто је цела планета глобално топлија за око 1,2 степена“, наводи Ђурђевић.
„Појачавамо потенциометар ефекта стаклене баште“
Ђурђевић истиче да је разлог за промену климе интензивно коришћење нафте и гаса за производњу енергије.
„Сваке године смо хтели да произведемо мало више енергије. Фосилна горива су највећи кривац. При сагоревању фосилних горива додајемо угљен-диоксид у атмосферу и он остаје заувек ту. Угљен-диоксид је други најважнији гас са ефектом стаклене баште, после водене паре. Додавањем тог гаса у атмосферу, ми мало појачамо потенциометар ефекта стаклене баште и планета постоја све топлија“, објашњава Ђурђевић.
Каже да се зато временски обрасци мењају и да ствари не иду набоље.
„Постоје међународни договори и преговори у оквиру којих покушавамо да проблем задржимо у границама које су прихватљиве. Они не иду најбоље, али видећемо како ће изгледати“, истиче Ђурђевић.
Упозорава да помака набоље нема и да се још увек држимо тренда који постоји већ 150 година – сваке године додамо мало више угљен-диоксида у атмосферу него претходне.
„Данас можда мало мање додајемо него пре, али и даље додајемо и радимо исту ствар. Потребне су дубоке реформе да бисмо то преокренули. Морамо да почнемо да додајемо мање угљен-диоксида у атмосферу, а не сваке године више“, наглашава Ђурђевић.
Каже да ће се клима стабилизовати тек у тренутку када емисија буде нула.
„Имаћемо неку нову климу, чак и у односу на данашње услове, која ће бити прилично различита, али ће бар доћи до стабилизације система и тада тек можемо да причамо о проналаску новог начина живота на тако топлијој планети“, каже Ђурђевић.
„Све чешће имамо обрисе медитеранске климе“
Ђурђевић каже да је клима код нас још увек умерено континентална, али да се тај појас све више помера ка северу, док све чешће имамо обрисе медитеранске климе, посебно током летњих месеци.
„Карактеристике те климе јесу суви и топли летњи месеци без пуно падавина. Таква ситуација се одражава на пољопривреду. Суше су код нас постале дупло чешће него у прошлости“, наводи Ђурђевић.
Каже да се ситуација са падавинама променила тако да на годишњем нивоу мање-више добијемо исту количину, али да фале падавине у току лета, па се то надокнади у екстремним ситуацијама када за кратко време падне пуно кише.
„Када имате топлију атмосферу, у њој можете да имате седам одсто више водене паре. Капацитет атмосфере порасте, богатија је воденом паром и онда настану олујни облаци и киша. Олује су постале мало интензивније и све чешће се дешавају бујичне поплаве“, истиче Ђурђевић.
„Пролеће топлије од просека“
Што се временске прогнозе тиче, Ђурђевић каже да ће наредних десетак дана бити нека врста клацкалице између зиме и пролећа.
„Имаћемо наредних дана мало хладније време, па ћемо се опет вратити на топлије време, после чега нас опет чека захлађење. Нећемо имати у наредних 15 дана неко стабилно време, имаћемо промене“, истиче Ђурђевић.
Каже да су у среду могући мразеви у неким деловима земље.
„Према тренутним прогнозама, ово пролеће би требало да буде топлије од просека, што није неко изненађење. Свака сезона која нас очекује биће топлија од истог годишњег доба од пре 50 или 20 година“, наглашава Ђурђевић.
Истиче да ће у наредних 15 дана бити и мало више падавина него што је просек за ово доба године.
РТС
