Према закону о облигационим односима за рачуне рок је годину дана. То су смеће, грејање, паркирање, фиксна и мобилна телефонија. Ти рачуни застаревају након годину дана. Застарелост се рачуна од тренутка доспећа тог рачуна па годину дана након тога.
Поступак застарева уколико повериоц у року од тих годину дана не покрене поступак против дужника.
Закон о облигационим односима регулише сва дуговања за комуналије тако да застаревају након 12 месеци од настанка дуга, тј. датума на рачуну. После тог рока, трговац има право да тужи корисника услуге који, да би избегао наплату дуга, може да се позове на рок застарелости.
За које све услуге важи овај рок?
За једну годину застаревају обавезе за комуналије, укључујући и телефон и кабловску телевизију, али и казне за паркинг које издаје Паркинг сервис. Према Закону о пореском поступку и пореској администрацији апсолутна застарелост настаје након 10 година. Уколико сте задужени и порески орган ни после 10 година није наплатио потраживања, имате право да се позовете на застаревање дуга. Он се примењује ако законом није одређен неки други рок застарелости.
За разлику од обавеза по основу комуналних услуга, где принудну наплату раде јавни извршитељи, принудном наплатом пореских дугова бави се искључиво Пореска управа.
Међутим, кровни закон који регулише поступања порезника предвиђа и да се застарелост прекида сваком радњом Пореске управе предузетом против пореског дужника у циљу утврђивања и наплате пореза. То, практично, значи да би уручивањем опомене за неплаћени порез наступио прекид застарелост.
После прекида застарелост почиње тећи изнова, а време које је протекло пре прекида не рачуна се у рок за застарелост, предвиђа закон.
За сва застарела потраживања важи правило – ако се плати макар један динар, то аутоматски значи да је потрошач признао цео дуг и мораће да га плати. То је дефинисано Законом о облигационим односима где се наводи да се застаревање прекида када дужник призна дуг.
„Признање дуга може се учинити не само изјавом повериоцу, него и на посредан начин, као што су давање отплате, плаћање камате, давање обезбеђења“, појашњава се у члану 387 овог закона.
За годину дана застаревају све обавезе које доспевају у месечним ануитетима, а односе се на трошкове домаћинства. То су рачуни за телефон, воду, електричну енергију, гас, даљинско грејање, изношење смећа, затим рачуни за услуге фиксне и мобилне телефоније, кабловских телевизија…
Према Закону о облигационим односима, за годину дана застаревају и обавезе по основу претплате на повремене публикације, рачунајући од истека времена за које је публикација наручена.
Уколико дужник од извршитеља добије решење о извршењу оваквог дуга, он треба да изјави приговор застарелости, када долази до обустављања поступка извршења. Тај принцип, каже, важи за све овакве рачуне.
Према Закону о облигационим односима, све комуналне услуге које пружају комунална и јавна предузећа застаревају у року од једне године од момента доспелости (рока у коме обавезе треба да се плате).
Три године је рок у којем застаревају обавезе по основу закупнине – било да се плаћа повремено, било у једном укупном износу.
Такође, овај рок важи и за дугове по основу уговора о осигурању, а према осигуравајућим друштвима.
Мобилни оператори најчешће користе услуге специјализованих агенција за наплату потраживања.
Једна је када неко комунално предузеће прода потраживање од грађанина агенцији, за мање пара него што вреди, па потом та агенција зове потрошача и тражи наплату целокупног дуга с каматом. Овде је углавном реч о застарелим потраживањима које дужници не морају да плате.
Друга ситуација је када агенције, у име и за рачун самог предузећа, позивају дужнике тражећи да намире свој дуг.
Законом је забрањено да треће лице зове потрошача, уколико он за то није дао дозволу.
Закон о заштити потрошача сматра неправичном уговорном одредбом давање овлашћења трговцу да пренесе своје уговорне обавезе на треће лице без сагласности потрошача.
Најчешће мобилни оператори и телекомуникационе компаније ангажују овакве агенције да се, у њихово име, баве наплатом потраживања.
