У српској традицији фарбање ускршњих јаја има дубоко укорењено место и прати се још од 16. века. Током времена технике украшавања усавршаване су и обогаћиване новим обичајима, али једна дилема и даље остаје: да ли се јаја фарбају на Велики четвртак или Велики петак?
Према речима етнолога и антрополога Весне Марјановић, обичаји варирају у зависности од краја Србије. „Јаја се традиционално фарбају од Великог четвртка до Велике суботе, али најчешће на Велики петак, и то рано ујутру“, објашњава она. Велики петак, као дан Христовог страдања, сматра се најзначајнијим за народну обредну праксу.
У појединим деловима земље, јаја се фарбају на Велики четвртак или чак у суботу, због веровања да на Велики петак не треба ништа радити – из поштовања према Христовој жртви. Међутим, савремени начин живота донeо је и нове навике – жене више нису стално у кући као некада, па све чешће јаја фарбају управо на Велики петак.
Симболика јаја у обичајима
У традиционалној култури српског народа, јаје је симбол живота и обнављања природе. Некада се користило у бројним обредима – приликом сетве, орања, прве муже, па чак и у заштити домаћинства и стоке. Са доласком хришћанства, овај симбол добија ново значење – као знак Христовог васкрсења и победе живота над смрћу.
Црква је прихватила обичај фарбања јаја у 12. веку, док се на подручју Србије први писани трагови помињу у 16. веку. У турским документима из тог периода говори се о „шареним јајима која се дају книзу“, што сведочи о распрострањености обичаја у рударским и сеоским срединама.
Од природних боја до уметничког украшавања
У прошлости, јаја су се бојила природним материјалима – црвена боја добијала се од корена биљке броћ, касније је замењена бојом варзила из Бразила, а потом и анилинским бојама. Жута боја добијала се од лишћа и коре, зелена од коприве и спанаћа, мрка од ораховине, а црна чак од чађи – што је било карактеристично за север Бачке.
Шарање јаја сматрало се светим чином. Украшавала су их стрпљиве и веште руке жена које су најчешће биле и везилe. Украсни мотиви били су различити – геометријски, зооморфни, антропоморфни и вегетабилни. Чести су били симболи сунца, свастике, звезде, као и дрво живота – симболи из старих паганских култова који су временом добили хришћанско значење.
Данас се традиција фарбања јаја негује у већини српских домова, уз савремене технике и креативне додатке, али симболика и суштина обичаја остају исти – живот, радост, обновљена вера и нада у Васкрсење.
