Чуда везана за Свету Петку дешавају се вековима, а исповести „о жени у црном плашту“ чујемо свакодневно.
Данас вам доносимо причу особа којима се указала Света Петка:
„Један официр ЈНА и члан тада неприкосновене Партије, затечен је на коленима на поду београдске капелице удубљене у стени испод зидина калемегданске тврђаве, посвећене светој Петки. Kад га је неко од верника упитао како он, као војно лице, тако слободно испољава своја верска осећања упркос Партији која му то забрањује, он је одговорио: „Ова црквица ми је спасла живот“.
За време Другог светског рата ја сам овде у близини био нападнут од стране немачке патроле и гоњен полицијским псима који су ми били за петама. Спас сам потражио у овој пећиници – црквици која тада није имала ни врата која би ме могла заштитити од паса. Утрчавши у црквицу ја сам очекивао да ће пси ући и растргнути ме пре доласка патроле. Међутим, пси су стигли и лајали, али нису улазили даље од прага.
Утом су стигли и полицајци и један од њих је крочио унутра са пиштољем и батеријом. У том трену створила се однекуд испред мене нека жена у црном оделу и ставши испред мене раширила свој плашт да ме заклони. Војник је шарао батеријом и преко мене и преко свих зидова и углова капелице, и није ме видео. Био сам за њега невидљив! Војници су ођурили даље, а жена у црнини је нестала. Тек после два сата ја сам скупио храбрости да изађем из капелице, не знајући да ли су моји гониоци у близини, али је напољу све било мирно и деловало је умирујуће.
После сам сазнао да је ова црквица посвећена Светој Петки. Бацивши поглед на икону, видео сам да је Она била обучена у црне хаљине, и тако сам је препознао. Она ми је спасила живот, и зато долазим овде да јој се захвалим.“
Необична је и, на исти начин сачувана, прича из села Витановца код Kраљева, која се ипак завршила срећно:
„Домаћица породице је изашла на пут да сачека аутобус којим је требало да стигне њен муж, да му руком махне да не излази из аутобуса нигде у селу, већ да пожури кући због неке обавезе. Био је празник. Чекајући аутобус деси се да на њу налети комби, одбаци је у страну и она остане да лежи у несвести.
Освестила се у болници, баш када је примала ињекцију. После одласка болничарке, остаде „жена у црном поред кревета“.
„Требало је дете да ти страда, али ти си га заменила. Немој да тужиш возача који је је прегазио. Kад оздравиш, иди у цркву Свете Петке и упали свећу… Зашто си радила на петак? И зашто уопште радиш недељом?“
Kад је утонула у сан, болесница је видела унутрашњост цркве Свете Петке и распоред икона на зиду. Kада је изашла из болнице, отишла је у цркву Свете Петке и то испричала старешини.“
Kао један од новијих постоји и пример студенткиње Музичке академије која је била болесна од леукемије:
Аутори монографије „Света Петка – слава српска и заштита верних“, као један од многих примера чуда наводе случај једне младе девојке која је боловала од леукемије:
„После много напора лекари су рекли да немају више шта да предузму. Тада су родитељи, скрхани болом, похитали чудесном лекару, моштима Преподобне мати Параскеве у граду Јаши, с јаком вером, с молитвама и сузама, да им исцели ћерку.
Током два месеца свештеници Саборне цркве и родитељи заједно са ћерком молили су се Богу и Преподобној за исцељење. Након ревносних молитава, девојка се потпуно исцелила од леукемије, тако да су се чудили сви лекари, а почетком следеће године вратила се на Академију, на предавања.“
Векови пролазе, а прича о светитељки и даље надахњује срца верних. И снажи веру, враћајући нас, увек изнова, самој њеној суштини.
Према народном веровању, Света Петка се верницима често јавља у сну из два разлога: како би пружила утеху и донела добре вести или као вид упозорења да правимо грешке.
Према старом обичају, овој светитељки се на празник одаје поштовање молитвом, пали се тамјан и избегавају се тешки кућни послови.
Дан Свете Петке није само хришћански празник, већ и крсна слава многих православних верника у Србији који сматрају да је ова светитељка заштитница њиховог дома.
