Врелих летњих дана грађани обично сумњају у тачност метеоролошких мерења температуре и верују да нам метеоролози дају нетачне податке, тако да је температура од невероватних 57 степени коју је показао термометар на једној паланачкој апотеци, сигурно поткрепио ове сумње.
Међутим, стручњаци напомињу да овако постављени термометри, директно изложени сунцу, изнад асфалта, окружени стаклом, бетоном и металом, не дају стварну температуру ваздуха, већ је то температура коју емитује окружење. Посебно, што је предмет тамнији има и већи топлотни капацитет и упиће више сунчевих зрака и топлоте.
Мерења се разликују не зато што је ваш термометар мање прецизан, већ зато што не испуњава основне захтеве метеоролошких осматрања – од позиционирања до изложености сунцу,
Зашто се подаци Завода и они из грађанских мерења разликују? У јавности често можемо чути помало завереничке тврдње да је температура доста виша, али да званичне институције то ‘не смеју’ да саопште грађанима. Али прави одговор на ово питање је прилично безазлен – метеоролошке станице нису смештене у околини усијаних аутомобила, на градским трговима, или на фасадама кућа, већ се мерења врше према строго дефинисаним стандардима који се примењују у практично свим државама на свету.
Температура ваздуха мери се у строго контролисаним условима
Време је тренутно стање атмосфере на одређеном простору које се описује различитим метеоролошким појавама и елементима – од температуре преко притиска до влажности ваздуха. Иако својим чулима лако можемо да осетимо да ли је топло, да ли се нагло променио притисак или да ли је влажно, за прецизно мерење ових параметара користе се адекватни инструменти и опрема.
Светска метеоролошка организација (СМО) дефинише температуру ваздуха као температуру коју измери термометар изложен ваздуху на месту заштићеном од директног сунчевог зрачења. Стога је, према Водичу о инструментима и методама осматрања који је издала СМО, изузетно битно да се термометар заклони од сунца како би измерена температура ваздуха што прецизније приказивала право стање ствари.
Ово се постиже тако што се мерни инструменти, укључујући и термометар, постављају у метеоролошке заклоне, односно кућиће, који представљају најважнији део метеоролошке станице. То су беле кутије посебних димензија, направљене претежно од дрвета, постављене на два метра висине како би ваздух кроз њих могао слободно протиче. Њихови зидови наликују на полуотворене ролетне, а вратанца су по правилу усмерена на север. Описани метеоролошки заклон сте вероватно приметили ако сте некада прошли поред зграде Републичког хидрометеоролошког завода у парку Милутина Миланковића, у близини Храма Светог Саве.
А зашто су метеоролошки заклони офарбани баш у бело? Њиховим бојењем у светле нијансе спречава се упијање топлоте које би повисило температуру ваздуха која се мери.
Из сличног разлога такође је битно да су метеоролошки заклони смештени изнад травнате површине с обзиром на то да би вештачки материјали променили слику и очитавале би се другачије температурне вредности – због тога се заклони налазе на најмање 20 метара удаљености од бетонских и сличних структура, а у њиховој непосредној околини је такође трава.
Иако је битно да се опрема за мерење налази у хладовини, метеоролошки заклон треба да стоји на осунчаном и отвореном простору. Како би процес мерења метеоролошких параметара био усклађен, све званичне метеоролошке станице у земљи и иностранству треба да испуњавају ове услове.
Зашто је важно да се температура мери баш на овај начин?
Стандарди које је прописала Светска меторолошка организација користе се пре свега зато што желимо да измеримо температуру ваздуха, а не температуру угрејаног асфалта или мерног инструмента који се усијао на сунцу. Метеоролошки заклони нам управо служе како би се у што већој мери исконтролисали различити фактори који би могли да утичу на локалну температуру ваздуха.
Ови строги услови примењују се у целом свету како би подаци прикупљени у различитим државама могли да се упоређују и како би метеоролози могли да стекну слику о стварном стању температуре. Уосталом, захваљујући описаним стандардима научници сада могу са сигурношћу да тврде да је просечна температура на планети сада за 1,1 °Ц виша у односу на крај 19. века.
Јасно је да ће температура измерена у некој од централних градских улица окружених асфалтом и бетоном бити знатно виша у односу на оно што је забележио термометар на Кошутњаку или у парку Милутина Миланковића. Међутим, иако температуру измерену на Тргу Републике нећете видети у временској прогнози то не значи да она није важна и информативна.
Управо у време опасних топлотних таласа можемо видети вредност великих дрвореда, травњака и фонтана који утичу да температура у њиховој близину буде пријатнија. И иако мерења која на одређеним местима у граду могу достићи и 50 °Ц неће ући у званичну статистику она показују колико услови којима смо изложени могу да буду екстремни и зашто је важно придржавати се савета лекара током најопаснијих епизода великих врућина.
