Чесница је, традиционалано, хлеб који домаћице у Србији месе за Бадње вече или рано ујутру на Божић, пре него што сване.
У зависности од обичаја и краја наше земље у њу се стављају разне ствари, али оно што је неизоставни део ове погаче јесте новчић.
Према народном веровању онај ко га извуче биће највећи срећник те године.
Традиционално, за време божићног ручка, када се сви укућани окупе за богатом трпезом чесница се „ломи“ тако што сваки члан породице откине парче хлеба.
У неким крајевима домаћин дели чесницу укућанима, а верује се да ће онај ко у свом делу колача пронађе новчић током целе наредне године имати среће, здравља и богатства.
Kако вели народно предање, сви чланови породице морају да поједу свој део божићног хлеба како би у њихов дом ушла снага и здравље, а онај који пронађе новчић никако не сме да га баци или заборави.
Наши преци, су веровали, а пренето је и на данашње генерације, да би новац или дукат који је извучен из чеснице требало да се „откупи“ другим новцем од онога ко га је пронашао у хлебу. Нађени новчић се, затим, стави на икону, најбоље на славску, поред свеца кога породица слави и који је заштитник дома или поред ње, па се чува до следећег Божића.
У чесницу се, у неким крајевима, ставља зрно кукуруза, а ко га извуче, имаће успеха у њиви и на пољу, тако што ће засади добро родити те године.
Онај коме припадне гранчица глога или дрена, које домаћица стави у чесницу, биће доброг здравља целе године. А ако нека жена добије зрно пасуља, старо веровање каже да се може надати да ће те године постати мајка близанаца.
