Како се у Србији препознају и доказују професионалне болести. Свако ко сматра да његово здравствено стање има везе са послом који обавља, требало би да се обрати лекару медицине рада и покрене процедуру утврђивања професионалног обољења.
Ниска стопа регистрованих професионалних болести
У Србији је број пријављених професионалних болести знатно нижи у поређењу са многим европским земљама. Овај податак не мора нужно значити да су услови рада бољи, већ често указује на потешкоће у идентификацији и пријављивању ових обољења. Иако је 2019. године листа професионалних болести проширена са 56 на 64 обољења, изазови у њиховом препознавању и евидентирању и даље постоје.
Ови проблеми отежавају прецизно утврђивање учесталости обољења повезаних са условима рада у Србији. Доказивање да је обољење настало као последица посла или услова рада може бити сложен процес који укључује медицинске, правне и стручне доказе.
Како доказати професионално обољење?
Доказивање да је болест настала због радних услова може бити комплексан процес. Ево кључних корака:
- Медицинска документација – Потребно је имати лекарске извештаје који потврђују дијагнозу и повезаност са радним местом.
- Радна анамнеза – Стручњаци за медицину рада анализирају изложеност штетним факторима, попут хемикалија, буке или физичког напора.
- Извештај инспекције рада – Услови рада се процењују кроз инспекцијски надзор.
- Вештачење стручњака – Судски вештаци могу дати стручно мишљење о повезаности болести са послом.
- Изјаве сведока и колега – Могу помоћи у потврђивању штетних услова рада.
Правни оквир и права запослених
У Србији, професионалне болести су регулисане Законом о здравственом осигурању и Законом о безбедности и здрављу на раду. Запослени који су оболели услед радних услова имају права која обезбеђују правну заштиту:
- Листа професионалних болести садржи 64 обољења.
- Запослени имају право на накнаду зараде ако се докаже да је болест последица посла.
- Накнада не може бити нижа од минималне зараде (члан 96 Закона о здравственом осигурању).
Колико је тешко доказати професионалну болест?
У пракси, доказивање може бити дуготрајан процес јер:
- Болести се развијају годинама, што отежава повезивање са радним условима.
- Послодавци често оспоравају узрок болести и ангажују вештаке који тврде супротно.
- Судски процеси могу трајати годинама.
Међутим, ако постоји више запослених са истим симптомима, ако су забележени инспекцијски извештаји или ако се болест налази на званичној листи, доказивање може бити олакшано.
Шта урадити ако сумњате на професионалну болест?
Први корак је одлазак код лекара медицине рада, који може проценити да ли постоји основ за сумњу. Након тога, може се покренути поступак за пријаву и доказивање болести.
Ако сумњате да сте оболели због услова рада, неопходно је да предузмете правне и медицинске кораке како бисте заштитили своја права.
Како тражити надокнаду штете због професионалне болести?
Уколико запослени сумња да је болест коју је добио услед услова рада, важно је да зна који су његови законски кораци и права. Процес тражења надокнаде штете може бити сложен, али је кључан за заштиту права радника.
Доказивање узрока болести
Први корак у процесу тражења надокнада штете је доказивање да је болест повезана са радним местом. Овај процес захтева:
- Медицинску документацију – Запослени треба да прикупи све медицинске извештаје који потврђују да болест има везе са радним местом. Лекар медицине рада је кључан у овом процесу, јер треба да утврди да је болест професионална болест.
- Радну анамнезу – Анализа услова рада који су могли узроковати болест, као што су изложеност хемикалијама, буке или других штетних фактора, од суштинске је важности.
- Извештај инспекције рада – Уколико је дошло до инспекције, извештаји могу потврдити лоше услове рада и допринети доказивању узрока болести.
- Вештачење – Судски вештаци који се баве медицином рада могу дати стручно мишљење о повезаности болести са радним условима.
Обавеза послодавца
Обавезе послодавца у случају када се докаже да је запослени оболео од професионалне болести зависе од законодавног оквира и специфичних околности. Према Закону о здравственом осигурању и Закону о безбедности и здрављу на раду у Србији, послодавац има следеће обавезе:
- Накнада за боловање – Ако се докаже да је болест настала услед радних услова, запослени има право на накнаду зараде за време боловања. Накнада не може бити нижа од минималне зараде (члан 96 Закона о здравственом осигурању).
- Здравствена заштита – Послодавац је дужан да обезбеди запосленом одговарајућу здравствену заштиту, укључујући лекарске прегледе и третмане у случају професионалне болести.
- Прилагођавање радног места – Уколико запослени није у могућности да настави обављање својих радних задатака због болести, послодавац је обавезан да, ако је то могуће, прилагоди радно место или обезбеди одговарајуће услове за рад са обзиром на ново здравствено стање запосленог.
- Пријава професионалне болести – Послодавац је обавезан да пријави професионалну болест надлежним институцијама, као што је инспекција рада и надлежна здравствена установа, у складу са прописима.
- Превенција и унапређење услова рада – Послодавац мора континуирано радити на превенцији професионалних болести и побољшању услова рада, како би се смањио ризик од обољења повезаних са радним местом.
Правни поступак за надокнаду штете
Ако послодавац оспори повезивање болести са радним условима, запослени може поднети тужбу за накнаду штете. Процес подношења тужбе укључује следеће:
Подношење тужбе – Запослени треба да поднесе тужбу надлежном суду, пратећи све законске процедуре и достављајући потребне доказе.
Образложење тужбе – У тужби мора бити јасно образложено како су услови рада узроковали професионалну болест и које су последице по здравље запосленог.
Врсте накнаде штете
Ако суд пресуди у корист запосленог, могући облици накнаде штете укључују:
Накнада за боловање – Послодавац је обавезан да плати накнаду за време које запослени није могао да ради због професионалне болести.
Медицински трошкови – Послодавац може бити дужан да сноси све трошкове лечења и рехабилитације, ако су повезани са професионалном болешћу.
Морална штета – У неким случајевима, запослени може тражити и надокнаду за моралну штету ако болест озбиљно утиче на његов живот.
Статутна ограничења
Запослени треба бити свестан да постоји рок за подношење тужбе и пријаву болести. Према закону, рок за подношење тужбе за надокнаду штете износи три године од тренутка када је особа сазнала да је болест последица услова рада.
Уколико верујете да сте оболели због услова рада, важно је да се информишете о својим правима и правним опцијама. Кроз правну процедуру и уз одговарајуће медицинске доказе, запослени могу остварити своја права на надокнаду штете и осигурати да послодавац преузме одговорност за радне услове који су узроковали обољење. Ако је потребно, консултујте се са адвокатом специјализованим за радно право како бисте осигурали да добијете правичну накнаду.
Ово су само основне смернице за права запослених у вези са професионалним болестима. За детаљније информације и специфичне савете, обратите се адвокату специјализованом за радно право или надлежним институцијама. Права запослених су заштићена законом, и важно је да предузмете одговарајуће кораке како бисте осигурали заштиту својих интереса.
