Dok rat u Ukrajini traje, ne nestaje rizik incidenta u tamošnjim nuklearnim elektranama, rekla je za dpa predsednica Savezne agencije za zaštitu od zračenja Inge Paulini.
Razlog za brigu posebno je ukrajinska atomska elektrana Zaporožje zbog borbi u blizini, snabdevanja električnom energijom i uslovima rada.
Mora da se uradi sve da se osigura hlađenje svih sistema relevantnih za bezbednost, upozorila je Paulinijeva. „Nuklearna postrojenja ni u kom slučaju ne bi trebalo da budu poprište vojnog sukoba.“
Ruske snage su zauzele Zaporožje u martu 2022. Od tada je otkazala većina vodova koji elektranu snabdevaju strujom.
Tim Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) je stalno na terenu i neprestano izveštava o vojnim aktivnostima u blizini.
Savezna agencija za zaštitu od zračenja od početka rata prati stanje i procenjuje moguće posledice nuklearnog incidenta po Nemačku.
Procena je uvek da bi posledice bile ograničene. Hitne mere bi verovatno bile svedene na poljoprivredu i poljoprivredne proizvode, rekli su u agenciji za dpa.
Ako se u Zaporožju desi incidenta koji uključuje nuklearno topljenje, ne treba očekivati da će biti neophodne dalje mere za zaštitu stanovništva u Nemačkoj, poput distribucije tableta joda.
Ipak, kaže Paulinijeva, neophodna je svest o značaju civilne zaštite i zaštite od katastrofa u Nemačkoj.
Od ruskog napada na Ukrajinu, „rizik zločina koji uključuje radioaktivne materijale ili čak napad nuklearnim oružjem“ postao je verovatniji.
U tom kontekstu, ona se osvrnula i na državnu mrežu za merenje radijacije, koja je u utorak obeležila 50 godina rada. Otprilike 1.700 sondi širom Nemačke prati zračenje u okruženju, rekla je Inge Paulini.
