Извештаји из домаћих банака показују да све мање грађана користи кредитне картице, а само за годину дана из употребе избачено готово 58.000. Ово можда и није изненађујуће, имајући у виду да је ефективна каматна стопа од око 20 до преко 30 процената.
Kако показује Kредитни извештај Удружења банака Србије, за око четири процента мањи је и број корисника који поседују овај производ. У поређењу са периодом пре криза, рата и пандемије, на крају јануара 2019. године у оптицају је било 179.442 кредитне картице више него сада, а корисника за 107.360 више.
„Одмах после дозвољеног минуса, вицешампион по неповољном кредитирању су управо кредитне картице“, кажу стручњаци са специјализованих сајтова за кредите. „Сваки кеш кредит, па чак и са овако нараслим белибором због инфлације и кризе, исплативија је варијанта од тих картица. Свакако постоји широка лепеза ове пластике у понуди. Проблем је што већина клијената не пази и не обрати пажњу да годишња камата догура и до 30 одсто. Најчешће овај производ функционише по принципу да је омогућена куповина на рате, да се на потрошени део плаћа рата од пет, десет или 20 процената плус договорена камата, која када се сабере годишње буде поприличан износ“, наводе они.
Kлијенти би добро требало да одмере колики лимит узимају, на колико рата – три, шест, девет или 12 и да ли им се на крају такво кредитирање ипак исплати.
„Тренутно је већина обичних готовинских позајмица са каматом од девет до 13 процената, што је и даље знатно мање од стопе које се нуде по картицама, било да су риволвинг, инсталмент, или нека друга опција“, тврде саветници.
Једино што осим камата у последње време расте када је реч о овом банкарском производу је њихов број са проблемом у отплати обавеза. Kредитних картица у доцњи за месец дана више је за два одсто. Учешће доцње у износу који се користи је више до 10 процената.
У овом моменту, непун милион клијената – 944.973 користи око 1,2 милиона ових картица пословних банака у Србији. У кашњењу је 48.907 картица, чији власници не измирују обавезе у утврђеним роковима. Сваки 20. до 25. власник кредитне картице тако касни у отплати обавеза.
„Већина банака толерише да клијент не плати рату један месец, али се већ следећег предузимају мере, попут блокаде рачуна“, тврде саветници за кредите. „У случају да се касни 60 дана у отплати, било недозвољеног минуса, рате кредита, подаци стижу до Kредитног бироа. Тамо, пак ’лош глас’ о клијенту остаје три године“, упозоравају.
Лимит око 93 хиљаде динара
У односу на крај претходне године, смањен је и износ одобреног лимита по кредитним картицама, као и сума која се заправо користи. Сада је у просеку одобрено 92.548 динара, док је износ у коришћењу углавном трећина ове суме.
