Како наводи Владимир Станковић, уколико је неко лице радило у иностранству, односно ван подручја Републике Србије, потребно је да Републичком фонду ПИО пријави ту чињеницу, јер од тога зависи и будући поступак остваривања права на пензију. Поступак се покреће одговарајућим захтевом у којем се наводи у којим државама осим Републике Србије осигураник има навршен стаж осигурања, а уз захтев се такође прилажу и одговарајући докази о раду у иностранству.
Међународним уговорима о социјалном осигурању се у оквиру административно-правне помоћи обезбеђује да осигураник подноси захтев носиоцу осигурања на чијем подручју има пребивалиште, односно боравиште. Захтев поднет носиоцу осигурања једне државе уговорнице сматра се захтевом поднетим и носиоцу осигурања друге државе уговорнице.
Када је реч о подношењу захтева у Републици Србији, уколико је стаж осигурања остварен у Србији и у некој од република бивше СФРЈ, захтеви за остваривање права на пензију подносе се у филијалама Фонда ПИО, а у случају остваривања права по основу стажа оствареног у Србији и у другим државама, захтеви се подносе у Дирекцији Фонда ПИО у Београду, односно у Покрајинском Фонду у Новом Саду.
Важно је рећи да о праву на пензију одлучује свака држава уговорница на чијој територији је осигураник радио применом својих националних прописа и међународног уговора о социјалном осигурању.
Ако осигураник испуњава услове за остваривање права по основу стажа навршеног на подручју једне државе уговорнице, пензија се одређује без узимања у обзир стажа оствареног на подручју друге државе. Међутим, уколико ти услови нису испуњени, у складу са међународним уговором о социјалном осигурању периоди осигурања навршени на подручју држава уговорница се сабирају и одређује се сразмерни део пензије.
