Претња није дошла изненада, али време и тон показују да Пекинг озбиљно схвата оно што се спрема у Бриселу, пише Пословни.хр.

Закон „Made in Europe“
Европска комисија је 4. марта 2026. представила предлог уредбе ИАА, који је одмах назван законом „Маде ин Еуропе“. Европски комесар Стéпхане Сéјоурнé рекао је да ће закон „стварати радна места усмеравањем новца пореских обвезника ка европској производњи, смањењем зависности и јачањем економске безбедности и суверенитета“.

Закон циља три стратешка сектора: чисте технологије, аутомобилску индустрију и енергетски интензивне индустрије као што су челик, алуминијум и цемент.

Конкретно, електрични аутомобили који добијају јавну подршку морају бити састављени у ЕУ са најмање 70 одсто компоненти, искључујући батерију, произведених у 27 држава чланица. За челик и алуминијум прописани су минимални прагови нискоугљеничног садржаја од 25 одсто, а за цемент пет одсто.

За стране инвестиције у стратешким секторима закон уводи обавезни надзор за улагања изнад 100 милиона евра из земаља које контролишу више од 40 одсто глобалних производних капацитета у датом сектору, праг који на папиру не помиње Кину, али у пракси готово искључиво на њу циља. Циљ је повећати удео индустријске производње у БДП-у ЕУ са 14,3 одсто у 2024. на 20 одсто до 2035.

Бриселу гори под ногама
Контекст је кључан за разумевање зашто Брисел није могао да чека. Само у 2024. и 2025. европски добављачи у аутомобилском сектору најавили су више од 100.000 отказа, а анкете показују да око половине европских добављача аутомобила разматра смањење производних капацитета у ЕУ.

Позадина је кинеска индустријска политика која деценијама превазилази оно што европски конкуренти могу да испрате. Према подацима ОЕЦД-а, кинеске компаније добијају четири до осам пута више државне подршке у односу на приход него конкуренти из других земаља, уз додатке које је тешко прецизно израчунати, а укључују јефтине кредите и индиректну подршку.

Процене Међународне агенције за енергију показују да је трошак производње батеријских ћелија у Кини 20 до 35 одсто нижи него у Европи. Трампове царине су практично затвориле америчко тржиште за те производе, што Европу чини још привлачнијом дестинацијом за кинеске вишкове.

Институционална дискриминација
Кинеско министарство трговине није бирало речи у својој претњи. Њихов портпарол изјавио је да ИАА „намеће бројне рестриктивне захтеве на страна улагања и може нарушити принципе Светске трговинске организације“. Преференцијалну ознаку „ЕУ порекло“ у јавним набавкама и јавној подршци Пекинг је оценио као инвестициону баријеру и „институционалну дискриминацију“.

Кинеска привредна комора при ЕУ рекла је да закон означава заокрет ка протекционизму који ће нарушити трговинску сарадњу између ЕУ и Кине. Пекинг је од ЕУ затражио уклањање дискриминаторних захтева према страним инвеститорима, обавезни пренос интелектуалне својине и технологије, као и ограничења у јавним набавкама из законодавног текста.

Кинеска претња контрамерама долази у тренутку када ЕУ истовремено отвара и други фронт.

Царињење кинеских пошиљки
Савет ЕУ је коначно одобрио да од 1. јула 2026. свака мала пошиљка вредности испод 150 евра која улази у ЕУ подлеже фиксној царинској такси од 3 евра по тарифној ставци. Ова мера остаје на снази до 1. јула 2028, када ће бити замењена редовним царинским тарифама.

Размере промене су импресивне. Само у 2024. у ЕУ је ушло око 4,6 милијарди пакета у оквиру тадашњег прага, а више од 90 одсто потицало је из Кине. ЕУ процењује да је до 65 одсто тих пошиљки било намерно на ивици исплативости ради избегавања царина.

Платформе као што су Схеин и Тему изградиле су читаве пословне моделе око директног слања робе потрошачима без царинских намета, али тај модел од 1. јула више неће бити могућ.

ЕУ комесар за економију Валдис Домбровскис рекао је да мера „представља важан корак ка обезбеђивању једнаких услова за европске компаније“, а комесар за трговину Марош Шефчович оценио је царинске промене као „најамбициознију царинску реформу од оснивања царинске уније 1968.“

Шта Пекинг може да уради?
Џејкоб Гунтер, аналитичар берлинског Mercator института за кинеске студије, једног од водећих европских think-tankova за питања Кине, објашњава да Пекинг не мора директно да комуницира са европским компанијама присутним на кинеском тржишту. Довољно је да оне саме закључе да им је у интересу да лобирају за послушнију европску стратегију.

Томе у прилог иде и познати образац кинеских контрамера: селективна ограничења приступа тржишту, пореске и регулаторне истраге и промена набавних преференција према европским компанијама са великом изложеношћу Кини.

Стручњаци наводе три могућа сценарија. У првом, ЕУ и Кина улазе у преговоре, чему Пекинг у својој изјави оставља врата отворена, а ИАА се мења у кључним тачкама како би се смањила директна дискриминација кинеских инвеститора, можда моделом „признатих партнера“ који би Кини оставио ограничен приступ.

У другом сценарију ЕУ усваја закон углавном непромењен, Кина уводи контрамере, највероватније у виду истрага европских компанија и набавних ограничења, а обе стране истовремено тргују и споре се пред СТО, који нема брзо решење.

У трећем сценарију комбинација кинеских претњи и унутрашњег европског лобија, посебно од стране земаља са дубоким везама са Кином попут Немачке и Мађарске, доводи до толиког разводњавања закона да „Маде ин Еуропе“ постаје симболичан, а не оперативан.

Никоме није лако да попусти
Закон морају заједнички да усвоје Савет ЕУ и Европски парламент, што обично траје неколико месеци и у чему кључне одредбе могу бити измењене.

Позадинска математика је једноставна и објашњава зашто ниједна страна не може лако да попусти: Европа губи индустријска радна места, Кина има вишкове капацитета којима треба одредиште, а САД је затворио своја врата.

Оно што се тренутно дешава између Брисела и Пекинга није само спор око царинских прагова и квота. То је преговарање о томе коме ће припасти индустријска будућност на богатом европском тржишту.

blic.rs

Članak КРАЈ ЈЕФТИНИХ КИНЕСКИХ ПАКЕТА СА ТЕМУА И ШЕЈНА Нове царине у ЕУ мењају све КИНА СПРЕМНА ДА УЗВРАТИ УДАРАЦ se pojavljuje prvo na Паланка данас.

Климатске промене у Европи постају све очигледније: 2025. године континент ће доживети нагли пад снежног и леденог покривача, суше, топлотне таласе, шумске пожаре и топлија мора – при чему ће многи индикатори достићи рекордне нивое.

Ови подаци су представљени у извештају о стању климе у Европи за 2025. годину, који су припремили Светска метеоролошка организација (СМО) и европска служба за праћење климе Коперникус.

Пожари, емисије штетних материја у атмосферу, топлота
Просечне температуре површине мора остају на рекордно високим вредностима четврту годину заредом. Пожари су уништили преко милион хектара шуме – што је невиђена количина. Немачка, Шпанија, Кипар, Велика Британија и Холандија забележиле су највеће емисије шумских пожара икада забележене. Нивои воде у 70 одсто река су испод дугорочних просека.

Најмање 95 процената Европе је искусило температуре изнад просека. У Норвешкој, Шведској и Финској, топлотни таласи су трајали 21 дан заредом. У регионима изнад Арктичког круга, температуре су на неким местима прелазиле 30 степени Целзијуса. Снежни покривач је био скоро трећину испод нормале, а ледени покривач на Гренланду је изгубио 139 милијарди тона леда.

Циљ од 1,5 степени је и даље ван домашаја.
Европа се загрева двоструко брже од планете у целини од почетка 1980-их, рекла је директорка СМО Селест Сауло. „Рекордни пораст концентрација гасова стаклене баште значи да је одржавање глобалног загревања на 1,5 степени Целзијуса у наредним годинама практично немогуће“, изјавила је она. Овај циљ је утврђен Париским споразумом о клими. Године 2024. загревање ће бити приближно 1,55 степени Целзијуса изнад прединдустријских нивоа, а 2025. године 1,48 степени Целзијуса. Међутим, обуздавање вишка и смањење његовог трајања остаје кључни циљ, додала је Сауло.

Снажно загревање у Европи је делимично повезано са променама у атмосферској циркулацији, напомиње Саманта Берџес из Европског центра за средњорочне временске прогнозе. То доприноси повећаној учесталости летњих топлотних таласа. Штавише, ваздух је постао чистији: садржи мање малих честица које формирају облаке, што резултира тиме да више сунчевог зрачења допире до површине Земље, рекла је она.

Шанса у променљивој клими
Међутим, овде постоје неке могућности: производња чисте електричне енергије из соларне енергије могла би се повећати. Истовремено, топљење глечера и опадање нивоа река ће дугорочно утицати на хидроенергију. Нуклеарне електране би се такође могле суочити са проблемима – недостатак воде за хлађење могао би их приморати да смање снагу реактора или да их привремено искључе.

Стручњаци такође упозоравају на претњу губитка биодиверзитета. Упркос мерама предузетим у ЕУ, оне су недовољне. „Напредак у Европи мора се убрзати како би се обезбедила ефикаснија заштита природе и биодиверзитета“, наглашавају Коперникус и СМО.

Članak Готово цела Европа се суочава са екстремним временским условима 2025. године se pojavljuje prvo na Паланка данас.

Покрет су биле препоруке реформске комисије усмерене на смањење оптерећења система обавезног здравственог осигурања. Комисија, коју је основала министарка здравља Нина Варкен, посебно је предложила увођење прогресивног пореза на пића заслађена шећером, као што су кола и лимунада. Унутар Министарства финансија сада се говори о увођењу одговарајућег намета.

Комисија је такође предложила повећање пореза на дуванске производе и јака алкохолна пића. Влада је већ најавила повећање пореза на дуван. Штавише, према изворима, разматра се и порез на пластику.

Немачки кабинет намерава ове среде да одобри главне параметре буџета за 2027. годину, као и финансијски план за наредне године. Расходи савезног буџета за следећу годину планирани су на приближно 543 милијарде евра – знатно више него ове године. Издаци за одбрану ће значајно порасти. Држава такође планира нова задуживања од 110,8 милијарди евра, што је више од нивоа из 2026. године. Планирани су додатни расходи, финансирани задуживањима у оквиру посебног фонда за модернизацију инфраструктуре.

Извештава се да је, захваљујући низу мера, било могуће затворити вишемилијардни буџетски дефицит за 2027. годину. Значајне буџетске празнине остају за 2028. годину.

Владајућа коалиција је објавила намеру да спроведе велику реформу пореза на доходак, која ће ступити на снагу 1. јануара 2027. године, са циљем дугорочног смањења пореског оптерећења за грађане са ниским и средњим приходима. То ће захтевати значајне буџетске расходе. Међутим, коалиција хришћанских демократа (Унија ЦДУ/ЦСУ) и социјалдемократа (СПД) још увек се није договорила о конкретним параметрима реформе или изворима њеног финансирања.

Članak Немачка влада намерава да уведе „порез на шећер“ se pojavljuje prvo na Паланка данас.

Европска унија улази у завршну фазу једне од највећих дигиталних реформи до сада, увођења јединственог система дигиталног идентитета који би могао заувек променити начин на који грађани користе лична документа.

Шта се мења до краја године?
Према плановима ЕУ, све државе чланице мораће до краја 2026. да развију и понуде сопствено решење за дигитални идентитет.

Овај систем би требало да омогући грађанима да се идентификују, потписују документа и користе различите услуге, потпуно дигитално.

Већ од 2027. године очекује се шира примена такозваног дигиталног новчаника (ЕУДИ- Еуропеан Дигитал Идентитy Wаллет), апликације у којој ће корисници моћи да чувају најважнија документа попут пасоша, возачке дозволе, уговора или потврда о осигурању, све на једном месту, у свом мобилном телефону.

Шта је ЕУДИ и зашто је важан?
Дигитални новчаник није замишљен само као складиште докумената.

Његова улога је много шира, требало би да омогући једноставније обављање административних процедура, сигурну размену података и лакши приступ јавним и приватним услугама широм ЕУ.

У пракси, то значи да би грађани могли да изнајме стан, потпишу уговор или потврде идентитет без физичког присуства и без папирне документације.

Низак ниво информисаности грађана
Иако пројекат има амбициозне циљеве, истраживања показују да већина грађана још увек није упозната са овим променама. Више од половине испитаника никада није чуло за ЕУДИ, док само мали проценат заиста разуме како функционише.

Стручњаци упозоравају да је ово озбиљан изазов, без поверења и јасног информисања, тешко је очекивати да ће људи брзо прихватити дигитални идентитет као део свакодневице.

Притисак привреде и пример Аустрије
Приватни сектор снажно подржава убрзано увођење овог система.

Више десетина компанија већ је изразило спремност да учествује у његовој примени, видећи у њему потенцијал за брже и ефикасније пословање.

Посебно се истиче Аустрија, чији систем дигиталне идентификације већ функционише и сматра се једним од модела који би могли бити основа за ширу примену у ЕУ.

Изазови и будућност
Иако дигитални идентитет доноси бројне предности, пред ЕУ су и изазови, од заштите приватности и безбедности података до едукације грађана. Управо од тога зависи колико брзо и успешно ће овај систем заживети у пракси.

Једно је сигурно: прелазак са физичких на дигитална документа више није питање “да ли”, већ “када”, пише ЕУправо зато.

БОНУС ВИДЕО:

Članak КРАЈ КЛАСИЧНИХ ПАСОША И ДОКУМЕНАТА У ЕУ: Све се мења, ево што треба да знате о ЕУДИ новчанику se pojavljuje prvo na Паланка данас.

Према извештају Стокхолмског међународног института за истраживање мира (СИПРИ), они су порасли за 2,9 одсто у 2025. години, прилагођени инфлацији. Током протекле деценије, ова бројка је повећана за 41 одсто. Укупно су земље потрошиле скоро 2,89 билиона долара (приближно 2,47 билиона евра) на војне потребе. Међутим, повећање је било мање значајно него у 2024. години. Стручњаци ово приписују смањењу војних издатака САД, првенствено због престанка помоћи Украјини.

Неизвесност покреће потрошњу
Према истраживачима, укупно повећање глобалне војне потрошње у 2025. години је у великој мери вођено гомилањем наоружања у Европи. Потрошња европских земаља у овом сектору повећана је за 14 процената прошле године.

Неизвесност око тога да ли САД могу остати поуздан партнер НАТО-а у будућности играла је значајну улогу за многе државе, истакао је стручњак SIPRI-ја Дијего Лопес да Силва. „Када постане јасно да се међународна безбедносна ситуација погоршава, јавља се осећај неизвесности – и, желећи да се осећају сигурније, државе повећавају своје војне буџете“, нагласио је он.

Европа убрзава поновно наоружавање, а Немачка се појављује као регионални лидер.
Немачка је била четврта у свету по војним издацима, иза Сједињених Држава, Кине и Русије, али испред свих осталих европских земаља. У поређењу са претходном годином, њени издаци су повећани за 24 процента на 114 милијарди долара (приближно 97 милијарди евра). По први пут од 1990. године, Немачка је премашила циљ НАТО-а од 2 процента БДП-а за одбрану. Укупно, 22 европске државе чланице алијансе су премашиле овај циљ, према подацима SIPRI-ја.

Русија и Украјина су такође наставиле да повећавају војне издатке у четвртој години рата. У Украјини су достигли 40 процената бруто домаћег производа – чак и већи удео него 2024. године.

Годишњи извештај SIPRI-ја сматра се најсвеобухватнијом светском базом података о националним војним расходима. Прорачуни укључују расходе за особље, војну помоћ и војна истраживања и развој.

БОНУС ВИДЕО:

Članak Светска војна потрошња достигла рекордан ниво se pojavljuje prvo na Паланка данас.

Према новим правилима, страни радници ће моћи да добију радну дозволу тек након што доставе доказ о здравственом стању, укључујући здравствени картон и податке о вакцинацији. Они који нису вакцинисани у складу са хрватским програмом мораће да се додатно вакцинишу.

Истовремено, послодавци ће имати додатне обавезе. Мораће да докажу да су радницима обезбедили адекватан смештај и плату, што ће се потврђивати уговором о раду и обавезним уговором о закупу.

Строжи услови смештаја
Нови правилник прописује и минималне услове за смештај радника. Сваки радник мора имати најмање 14 квадратних метара простора, уз додатних шест квадрата за сваку наредну особу. То значи да у стану од 56 квадрата може боравити највише осам радника.

Смештај мора да испуњава основне услове за живот:

засебан санитарни чвор

кухињу са исправним уређајима

могућност проветравања

одговарајући намештај

довољну висину плафона

одвојен смештај за мушкарце и жене, осим ако су чланови породице

Ограничење трошкова
Кирија за смештај неће смети да прелази 30 одсто нето плате радника, а мораће да буде јасно дефинисана у уговору, заједно са бројем особа које бораве у простору.

Казне и стање на терену

Подаци показују да је до сада забележено више од 10.700 случајева кршења Закона о странцима, уз казне од око 1,2 милиона евра за послодавце, најчешће у грађевинарству, угоститељству и такси превозу.

За непријављени рад, односно рад без пријаве на пензијско осигурање, наплаћено је додатних 3,2 милиона евра казни.

Колико страних радника има у Хрватској?

Према званичним подацима, у Хрватској тренутно ради више од 105.000 страних радника, највише из Босне и Херцеговине, Филипина, Непала и Србије.

У првом кварталу ове године издато је око 47.000 радних дозвола, што је мање за 23 одсто у односу на претходни период.

Циљ нових мера

Циљ нових правила је да се унапреде услови рада и живота страних радника, као и да се уведе већа контрола у запошљавању.

Biznis.telegraf.rs

БОНУС ВИДЕО:

Članak ХРВАТСКА МЕЊА ПРАВИЛА ЗА СТРАНЕ РАДНИКЕ Радне дозволе по новим условима ПРИМЕНА КРЕЋЕ ОД ОВОГ ДАТУМА se pojavljuje prvo na Паланка данас.

У Србији, последње значајне измене у вези са садржајем ауто-апотеке ступиле су на снагу са Правилником о техничким условима возила у саобраћају на путевима, чиме је од 19. августа 2011. године обавезна постала тзв. ауто-апотека тип Б. Од тада, садржај није битно мењан.

Прописана ауто-апотека тип Б мора да садржи:

Први завој (стерилни): 10 цм x 5 м, са једним јастучетом (мин. 12 x 10 цм) – 2 комада
Стерилна газа: по 1/2 м (80 x 50 цм) – 2 комада
Стерилна газа: по 1 м (80 x 100 цм) – 2 комада
Стерилна компреса од газе: 10 x 10 цм – 5 комада
Адхезивни фластер на платну: 2,5 цм x 5 м – 1 комад
Фластер трака (разних димензија): 12 комада – 1 комад
Троугласта марама: величине 100 x 100 x 140 цм – 2 комада
Сигурносна игла: – 5 комада
Маказе: са заобљеним врхом – 1 комад
ПВЦ рукавице за једнократну употребу: – 2 пара
Привеска-маска за давање вештачког дисања: – 1 комад
Термо ћебе (изотермичка фолија): – 1 комад
Еластични завој: 8 цм x 5 м – 2 комада
Упутство за пружање прве помоћи и списак садржаја: – 1 комад
За непоседовање исправне и комплетне ауто-апотеке, казна за физичка лица у Србији износи 3.000 динара. Међутим, уколико се у саобраћајној незгоди са повређеним лицима утврди да недостатак или неисправност апотеке утиче на могућност пружања прве помоћи, казна може бити драстично већа, од 10.000 до 50.000 динара.

Шта ново уводе Грци
Иако је српска ауто-апотека тип Б, са увођењем термо ћебета и маске за вештачко дисање, пре више од деценије деловала као корак напред у односу на раније стандарде, у поређењу са најновијим европским трендовима, она показује одређене недостатке. Садржај је осмишљен за основно збрињавање рана и имобилизацију, али му недостају специјализовани елементи за неке врсте повреда и савремене мере заштите спасиоца.

Грчка је одлучила да након готово 50 година (од 1978. године) значајно осавремени своју ауто-апотеку. Министарство саобраћаја и инфраструктуре увело је свеобухватнију листу, препознајући потребу за бољом спремношћу.

Стара грчка апотека била је слична оној која је раније била обавезна у Србији, са основним елементима попут вате, газе и фластера.

Међутим, од 18. јуна, грчки возачи морају имати далеко опширнији сет медицинских потрепштина.

Кључне новине у грчкој ауто-апотеци, које недостају у српској, укључују:

„Термо покривач за спасавање који ефикасније рефлектује топлоту (>90%) и пружа бољу превенцију хипотермије и шока, у поређењу са општијим термо ћебетом.
„Сет самолепљивих фластера различитих величина (14 комада), што омогућава прецизније збрињавање мањих повреда. У српској апотеци постоји само фластер трака и сет фластера, али спецификације нису толико детаљне.
„Стерилне завоје у специфичним величинама (6×8 цм, 8×10 цм, 10×12 цм) са уграђеним јастучићем за директан притисак на рану, прилагођени различитим величинама повреда. У српској апотеци су наведени „први завој“ и „стерилна газа“, али не са оваквом прецизношћу димензија и намене.
Мондо

БОНУС ВИДЕО:

Članak ГРЧКА УВОДИ НОВА ПРАВИЛА ЗА ВОЗАЧЕ Од 18. јуна ова опрема је ОБАВЕЗНА У СВАКОМ АУТОМОБИЛУ se pojavljuje prvo na Паланка данас.

Иако су домаћи произвођачи у великој мери усклађени са тим правилима, нови трошкови су извесни, каже за РТС Ненад Будимовић из Привредне коморе Србије. Иначе, називи попут “сланина“ или “одрезак“ неће моћи да се користе за биљне производе.

Европска унија поново мења правила игре на тржишту хране – не само за произвођаче у државама чланицама, већ и за све који желе да извозе на то тржиште. Нови прописи које је подржао Европски парламент имају за циљ јачање положаја пољопривредника, али и увођење строжих стандарда у означавању производа и већу транспарентност у ланцу снабдевања.

Једна од најзначајнијих новина односи се на забрану да се називи попут “сланина” или “одрезак” користе за производе који не садрже месо.

Секретар Удружења за сточарство Привредне коморе Србије Ненад Будимовић истиче, у разговору за РТС, да је реч о очекиваном кораку.

• Месо и млеко, односно животињски производи, увек су у фокусу јер су најосетљивији – од производње до конзумације. Ово је логичан след регулативе која има за циљ да уреди тржиште – каже Будимовић.

Наглашава да прописи имају двоструку улогу.

• Циљ је да се заштите и произвођачи и потрошачи. Посебан фокус је на трговачким уговорима између произвођача и великих трговинских ланаца – објашњава Будимовић.

Нови изазови
Поред декларисања, све већи значај добија и заштита животне средине. Очекују се промене у начину паковања производа, укључујући смањење употребе пластике.

• Амбалажа ће морати да се мења. Све се више говори о укидању малих пластичних паковања и преласку на биоразградиве материјале. То ће захтевати додатна улагања – наводи Будимовић.

Додаје да ове промене неће ступити на снагу одмах, јер је реч о захтевном и скупом процесу.

Колико су домаћи произвођачи спремни
Када је реч о српским произвођачима, Будимовић оцењује да су они који већ извозе у Европску унију углавном спремни.

• Око 90 одсто пословања већ је усклађено са правилима Европске уније. Неки наши стандарди су чак и строжи. Највећи изазов биће улагања у екологију и нову амбалажу – истиче Будимовић.Додаје да промене у означавању производа неће бити драстичне. “То су више надоградње постојећег система, не очекују се радикалне измене у производњи“, каже Будимовић.

Да ли следи раст цена хране?
Иако се нове регулативе уводе са циљем уређења тржишта, њихов ефекат на цене хране готово је известан.

• Поскупљења су неминовна, не само због регулативе већ и због раста цена енергената, ђубрива и проблема у транспорту – упозорава Будимовић.

Према његовим речима, јаснија слика могла би да се види након жетве пшенице.

• Сви кључни инпути су поскупели и то ће се неминовно одразити на крајњу цену производа – каже саговорник Јутарњег програма.

Прехрамбена сигурност као приоритет

Глобални поремећаји додатно су указали на значај домаће производње хране.

• Важно је да јачамо сопствену производњу. Видимо колико брзо долази до поремећаја на глобалном тржишту – од геополитичких криза до болести животиња – наглашава Будимовић.

Подсећа да прехрамбена сигурност има шири значај.

• То није само економско питање, већ и питање безбедности државе – закључује Будимовић.

Телеграф

БОНУС ВИДЕО:

Članak ДА ЛИ ЈЕ ПОСКУПЉЕЊЕ ХРАНЕ НЕМИНОВНО? Ово су нова правила Европске уније, а ево како утичу на Србију se pojavljuje prvo na Паланка данас.

Међу најпогођенијима су Ер Франс, која планира поскупљење дуголинијских карата, Делта Ерлајнс, која смањује капацитете и повећава накнаде за пртљаг, као и Јунајтед Ерлајнс, који смањује непрофитабилне летове и повећава таксе за пртљаг.

Ер Индија уводи нову структуру доплата за гориво, док Ер Њу Зеланд смањује број летова и суспендује годишње прогнозе зараде. Луфтханза и њен партнер Туркиш Ерлајнс (Сан Експрес) уводе додатне таксе на европским рутама, док Бритиш Ервејс (ИАГ) за сада одлаже поскупљења.

У Азији, Катај Пацифик, ИндиГо и Чајна Истерн Ерлајнс уводе доплате за гориво или повећавају постојеће, док САС и Изи Џет упозоравају на даљи раст цена карата и могуће додатне резове у мрежи летова.

Авио-компаније широм света упозоравају да би дуготрајан раст цена горива могао додатно да смањи профитабилност и убрза нова поскупљења авионских карата.

(Танјуг)

БОНУС ВИДЕО:

Članak СКУПЉЕ КАРТЕ, МАЊЕ ЛЕТОВА: Глобални авио-превозници пред таласом нових такси и рестрикција se pojavljuje prvo na Паланка данас.

Према недавној анализи, сукоб директно утиче на европска домаћинства, јер је довео до повећања цена енергије, ђубрива и логистике. То приморава потрошаче да буду стратешкији у својим одлукама о куповини. Анализа синтетише резултате неколико анкета и студија.

Наставак опреза усред раста цена у Европи
Од почетка кризе трошкова живота 2022. године, потрошачи су наставили да буду веома свесни цена. „Кризе и ратови, попут сукоба са Ираном или рата у Украјини, интензивирају структурне промене на европском потрошачком тржишту“, рекао је Стефан Ломан, виши консултант у Институту YouGov.

„Повећање цена тренутно се дешава у потрошачком окружењу које већ карактерише дуготрајна инфлација.“ Потрошачи реагују на ове догађаје не драстичним смањењем потрошње, већ све више промишљеним и селективним у куповини, додао је стручњак.

Многи планирају да смање трошкове.
Према анализи, многи потрошачи у Европи очекују да ће смањити своју потрошњу у блиској будућности. То се посебно односи на оне који су већ морали да прилагоде своје буџете. Ова очекивања су додатни фактор који доприноси осетљивости на цене и ограничавању потрошње.

Више од 8.000 одраслих у шест европских земаља анкетирано је од 11. до 25. марта. Резултати анкете су, како се наводи, репрезентативни за становништво тих земаља старости 18 и више година.

Истовремено, постаје јасно да су за многе људе растући трошкови живота већ постали свакодневна реалност: према доступним подацима, домаћинства у многим европским земљама све више пријављују потешкоће у плаћању основних трошкова као што су енергија, превоз и храна – укључујући и Немачку, где се повећање трошкова убрзава у широком спектру категорија.

БОНУС ВИДЕО:

Članak Рат у Ирану мења понашање потрошача у Европи se pojavljuje prvo na Паланка данас.