Поред права из здравственог осигурања, те права из пензијско-инвалидског осигурања, и права која се остварују за случај незапослености спадају у права из социјалног осигурања.
Радно ангажована лица (запослени, предузетници, лица која обављају послове по уговору) обавезно су осигурана по прописима о здравственом осигурању, о пензијском и инвалидском осигурању и најзад постоји обавезно осигурање за случај незапослености. То су три облика обавезног социјалног осигурања. Наведени осигураници обавезни су да плаћају доприносе за социјално осигурање, а обавезним осигурањем за случај незапослености обезбеђује се право на новчану накнаду и право на здравствено осигурање и пензијско и инвалидско осигурање за време док траје новчана накнада.
Да би лице које се налази на евиденцији незапослених имало право на новчану надокнаду услед прекида радног одоноса, потребно је да је пре тога било запслено најмање 12 месеци непрекидно, или с прекидима у последњих 18 месеци, али и да је радни однос прекинут под одређеним околностима.
Право на новчану накнаду
Право на новчану накнаду има незапослено лице које је било обавезно осигурано за случај незапослености најмање 12 месеци непрекидно или 12 месеци са прекидима у последњих 18 месеци. Непрекидним осигурањем сматра се и прекид осигурања краћи од 30 дана.
Не припада сваком лицу које је остало без посла право на новчану накнаду. Ово право се остварује само након престанка обављања пробног рада, привремених и повремених послова, престанка радног односа на одређено време, престанка радног односа због престанка рада послодавца (у случају стечаја иликвидација), као и код отказа од стране послодавца из два разлога-технолошког вишка и због тога што запослени не остварује резултате рада, односно нема потребна знања и способности за обављање послова на којима ради.
Осим код престанка радног односа на описани начин, право на новчану накнаду за случај незапослености остварује и незапослени након престанка обавезног осигурања по основу престанка функције (изабрана, именована и постављена лица) и по основу преноса оснивачких права, односно права члана привредног друштва.
Новчана накнада припада незапосленом од првог дана престанка осигурања, ако се у року од 30 дана од дана престанка радног односа, односно престанка неког другог вида радног ангажовања након којег се исплаћује накнада, поднесе захтев Националној служби за запошљавање. Само ако је захтев поднет у предвиђеном року исплаћује се пун износ накнаде у висини која је одређена у складу са законом, односно исплаћује се од првог дана престанка осигурања.
Незапосленом који захтев поднесе по истеку рока од 30 дана од дана престанка радног односа или престанка осигурања, новчана накнада не припада од дана рестанка радног односа, односно осигурања, већ од дана подношења захтева за преостало време.
Трајање права на новчану накнаду
Новчана накнада исплаћује се незапосленом:
-3 месеца, ако има стаж осигурања од 1 до 5 година
-6 месеци, ако има стаж осигурања од 5 до 15 година
-9 месеци, ако има стаж осигурања од 15 до 25 година
-12 месеци, ако има стаж осигурања дужи од 25 година
Годином стажа осигурања сматра се навршених 12 месеци за које је обвезник доприноса био обавезно осигуран.
Изузетно од наведеног, новчана накнада исплаћује се незапосленом у трајању од 24 месеца, уколико незапосленом до испуњавања првог услова за остваривање права на пензију недостаје до две године. Испуњеност услова за остваривање права на пензију, по основу стажа осигурања, незапослени доказује актом Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање.
Месечни износ новчане накнаде представља производ дневне новчане накнаде и броја календарских дана у месецу за који се остварује право, а примање накнаде може да се продужи у одређеним условима и то за време привремене спречености за рад, али не дуже од 30 дана. Kорисник новчане накнаде има право на здравствено, пензијско и инвалидско осигурање за време трајања права на новчану накнаду.
